| Обични зелембаћ | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Reptilia | Гмизавци |
| Ред | Squamata | – |
| Породица | Lacertidae | Гуштери |
| Род | Lacerta | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Lacerta viridis (Laurenti, 1768) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
|
зелено (Lacerta bilineata) плаво (Lacerta viridis) |
||
Обични зелембаћ (Lacerta viridis) је врста европског гуштера. Насељава јужну половину континента и дио Мале Азије. Дугачак је у просјеку 13 cm, од врха главе до клоаке. Реп му је дужи од тијела. Мужјаци су зелени са црним тачкама на леђима и широком главом. Женке имају мању главу и варирају у боји, од зелене до смеђе. Стомак зелембаћа је жућкаст, а зрели мужјаци имају плав врат, као и неке женке (бљедо плав). Храни се инсектима, пауцима и другим бескичмењацима, мада зна појести и мање гуштере [1].
Опис
Дужина тијела обичног зелембаћа варира од 13 до 18 cm, док је реп и до 1,5 – 2 пута дужи. Мужјаци су крупнији од женки. Одрасли мужјаци су углавном потпуно зелени, трбух је зелено-жућкаст, а у доба парења мужјаци добијају изразито плаву боју у предјелу грла са бочних страна.
Младе јединке су већином смеђе и имају 3 или 5 свијетлих уздужних пруга, које се с временом изгубе. Одрасле женке или наликују мужјацима (при чему задржавају уздужне пруге) или су смеђе боје, без пруга. Дакле, код великог зелембаћа грло је жуто обојено и по томе га разликујемо од обичног зелембаћа код којега је грло мужјака плаво обојено, док је код женки бијело до блиједо плаво [2].
Начин живота
Зелембаћ је активан током дана. Зимује од почетка октобра до априла мјесеца. Велики и обични зелембаћ се разликују у периоду активности - кад је обични зелембаћ већ близу краја раздобља парења, велики зелембаћ се тек појављиује из хибернације.
Станиште и исхрана
Станиште им је углавном простор обрастао густом вегетацијом, али то варира од ливада и рубова цесте до шикаре, трновитог грмља, отворених шума или камених зидова. Настањују подручја до 1600 м висине.
Одрасли се често задржавају у грмљу или сухом грању. Познато је да могу и пливати преко мањих потока. Млади често користе станишта различита од станишта родитеља - ријеђу, нижу вегетацију попут високе траве, трске или ниског грмља.
Велики зелембаћ замјењује сличног обичног / источног зелембаћа у топлијим и сушним подручјима, али има случајева да обје врсте обитавају на истом станишту.
Храни се инсектима, као и другим врстама бескичмењака, затим малим сисарима, птићима и малим гуштерима, укључујући и припаднике властите врсте. Предатори су слични као и код остале двије врсте зелембаћа.
Размножавање
Парење се одвија у прољеће, у мају или почетком јуна. Женке полажу 4 до 5 jaja у плитке јаме прекривене земљом, а млади се излијежу након 11-14 недјеља и величина им је од 3,5-5 cm.
Распрострањеност
Распрострањен је на југу, истоку и западу Балканског полуострва, укључујући и отоке, затим на Кавказу и Малој Азији до Израела и Ирана. У Хрватској је присутан на обалном дијелу и неким отоцима, од Кварнера до самог југа Далмације. Ареал распрострањености обухвата подручја Крке и заравни у залеђу и планинског масива Динарида уз границу с Босном и Херцеговином [2].
Угроженост врсте
Обични зелембаћ је строго заштићена врста.
Референце
- 1.^ Обични зелембаћ на сајту биоразноликост вугровечке околице.
- 2.^ Обични зелембаћ на сајту удружења HHD-HYLA, архивирано 09.12.2011.
- 3.^ Obični zelembać ( Lacerta viridis ) рад у pdf формату.
- 1.^ Врста Lacerta viridis на страни црвене листе угрожених врста IUCN.