Кистање

Кистање је највеће насељено мјесто у Буковици, налази се на десној обали Крке. Кистање је према народној пјесми "Срце Буковице". У непосредној близини су села Чучево и Руделе, а Кистањама такође гравитирају Нунић, Ивошевци и Вујасиновићи.

Почетко 20. вијека, па све до 50-тих година, Кистање су биле општинско средиште, као и у данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске. Од средине па све до крја прошлог вијека насеље је припадало бившој општини Книн.

Двије су православне цркве у Кистањама: Црква Светог Николаја освећена 1537. и Црква Светих Ћирила и Методија (у центру) из 1891. године. Недалеко од Села, на ријеци Крки, налази се манастир Крка са Црквом Светог архангела Михаила. У Кистањама су такође римокатоличке цркве Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. године и Св. Николе, која је подигнута 1999. године, за досељене Јањевце.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Дјелови Кистања су засоци: Кистање центар, Мјеркачи, Козјаци, Груловићи, Лалића-Драга, Безбрадице, Мацуре, Крнете, Торбице, Мартићи, Поповићи и Траживуци. Са свим засеоцима, према попису из 1991. мјесто је бројало око 750 домаћинстава са 2021 становника, међу којима је било 1980 Срба, 9 Хрвата, 23 Југословена и 9 осталих. То је било највеће српско село у Далмацији. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Новоформираној општини Кистање припадају насеља: Биовичино Село, Ђеврске, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кистање, Колашац, Крњеуве, Модрино Село, Нунић, Парчић, Смрдеље, Вариводе и Зечево. Према попису из 2001. у општини је било 3038, а у насељу Кистање 1752 становника Република Хрватска: Државни завод за статистику, попис становништва 2001. године. (http://www.dzs.hr/).

Презимена из Кистања

У Кистањама постоје изворна презимена као што су:

У селу су биле бројне крсне славе, као на примјер: Свети Никола за породице Лалић, Груловић, Штрбац, Поповић, Гњидић итд, Свети арханђел Михаило (Аранђеловдан), 21. новембра, славили су Мацуре, а Светог Ђурђа: Матијевићи, Безбрадице, Королије, Чоловићи и Добрићи. Свети Стефан је крсна слава породице Ћосић, а Свети Јован, Јолићима и Тишмама. Баљковићи славе Лазареву суботу, а Бјелановићи Светог Козму и Дамјана.

Економија

Из нешто старије историје, битан је датум оснивања Српске Кредитне Задруге, из 1908. године (регистрована 1909), а Српски Земљораднички савези оснивани су у околним селима: у Ервенику 1908, Ивошевцима, Радучићу и Полачи исте године, а у Плавну 1909. године. Док је Српска штедионица у мјесту отворена давне 1894. године.

У мјесту је било крајем 80-их година, петнаестак угоститељских, као и приближан број трговачких радњи. Затим робна кућа, станица милиције, мјесни уред, Дом културе и бензинска станица. Радила су и два творничка постројења, погон ТВИК-а и погон Фабрике намјештаја "Јадран" из Загреба. На самом крају осамдесетих година, број објеката мале привреде је порастао.

У близини бензинске станице ИНА, саграђен је и ватрогасни дом, као и здравствена и ветеринарска амбуланта, а на платоу између амбуланте и пута за Манастир, сваког петка се одржавао сточни сајам Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096.

Култура, образовање и спорт

Кистање су у 19. вјеку припадале општини Бенковац. Имале су мушку двогодишњу основну школу, година: 1848, 1876, 1890. и 1900. Поред старе школе, у Кистањама је у периоду од 1987. до 1989, саграђена нова Основна школа "Јован Мартић", са свим пратећим кабинетима и објектима, као и нова спортска сала и спортски терени на отвореном простору.

Кистање су биле и спортско-културни центар овог дијела Буковице, а главни спортски клуб до 1988/9. био је НК „Буковица“ (основан 1969), који се такмичио у Далматинској ногометној лиги (сјевер), 1981/82. године такмичио се у јединственој Хрватској ногометној лиги. Клуб је имао омладинску ногометну школу у Биовичину селу и Ђеврскама, те 95 активних играча разног узраста Др Здравко Рашета, Пашко Пајић, Книн и Твик; Книн (1985) РО Твик - Творница вијака Книн. Примат му касније одузима, новоосновани Кошаркашки клуб "Кистање".

Поред спортских клубова у Кистањама су била и друштва:

• Туристичко друштво „КРКА“ – Кистање (1986)
• Ловачко друштво „Буковица“ – Кистање (1958)
• Риболовачко друштво „Пастрмка“ – Кистање (1985)

Крајем 80-их година, обновљена је и културна манифестација по имену "Буковачки Караван", са низом спортских и културно-умјетничких изведби, као што су биле: буковачка свадба, сотра фолклорних група, пјевачке вечери итд. Због догађаја који су усљедили 1991. године, одржана су само два "Буковачка Каравана" [7].

Видео записи

Документарни прилог из серијала „Караван“ из 1974. године представља живот у селу Кистање у Далматинској Загори. Кроз призоре свакодневице, пољопривреде и традиције, емисија бележи аутентичну слику краја у доба социјалистичке Југославије

Напомене

[нп. 1] Напомена 1.

1. нп.1 1981. године насеље је повећано припајањем насеља Кистање Село. За то бивше насеље попис садржи податке до 1971.

Спољашње везе

1. Интернет сајт Моје Кистање нет: http://www.moje-kistanje.net/
2. Интернет сајт о селу Кистање: http://www.kistanje.com/
3. Радио телевизија Србије, Квадратура круга - Кистање, октобар 2013.
4. Кистање, село које је уважавао и цар Фрањо Јосип, март 2012.

Референце