| Јастреб | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Accipitriformes | Дневне грабљивице |
| Породица | Accipitridae | Јастребови |
| Род | Accipiter | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Accipiter gentilis (Linnaeus, 1758) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
| плава - пребивалиште током зиме, зелена - стално пребивалиште, жута - пребивалиште и парење током љета | ||
Јастреб или јастреб кокошар (Accipiter gentilis) је врста птице грабљивице из породице Јастребова (Accipitridae). Средње је величине, средњег распона крила и дугог репа, прилагођен је брзим ваздушним маневрима између крошњи у којима живи и гнезди се. Јастреб кокошар лови у шуми, у пољима, ливадама, изнад бара, у равници и у планини све до 1500 m надморске висине. Храни се сисарима, птицама и инсектима. Станарица је.
Опис
Јастреб је највећи припадник рода Accipiter. Одозго је тамно-сиве боје, а сприједа ишаран бијелим попречним пругама (одрасли) или уздуж (млади). Над оком наранџасте боје се протеже бијела пруга, а реп је дуг са попречним пругама. Мужјак и женка су слични изгледом, али је женка за трећину тијела крупнија од мужјака [2][3]. Распон крила код мужјака је од 93-105 cm, а дужина 49-57 cm. Женка је 58-64 cm дуга с распоном крила од 108-127 cm, сива одозго и одоздо. Мужјаци мањих подврста могу тежити и само 630 грама, а женке већих и 2 kg [4].
Њихов најважнији птичји плијен су тетријеби, голубови и грлице и врапчарке (већином чворци и вране). Понекада лови мочварице до величине дивље патке. Плијен је углавном мањи од јастреба, али ове птице такођер убијају много веће животиње, до величине зеца.
Размножавање
Велико гнијездо, величине до 1 метра, прави на дрвећу те облаже зеленим гранчицама, а почиње га уређивати и до два мјесеца прије лежења јаја. Понекад се користи се и гнијездима других птица. Женка обично снесе 3-4 јаја у интервалу од три дана. Инкубација траје до 41 дан и за то вријеме на њима најчешће сједи женка. Мужјак ју мијења само кад она оде у лов за храном. Заједно брину о младунцима које женка уопште не напушта првих 25 дана [2].
Распрострањеност
Јастреб је широко распрострањена врста која настањује умјерена подручја сјеверне хемисфере. Углавном је станарица, али се птице из хладнијих подручја сјеверне Азије и Канаде селе на југ.
Напомене
- нп.1 Ова врста је први пут описана 1758. од стране Карл Линеа у његовом дјелу Systema Naturæ и врста још увијек има свој стари научни назив назив. У скорије вријеме Јастребови, Орлови и Супови су раздвојени од Сколова и сврстани су у нови ред Accipitriformes, раније Falconiformes.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске Уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 3.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 4.^ Предраг Костин, сајт Животињско царство: Јастреб кокошар (Accipiter gentilis).
Спољашње везе
- Друштво соколара Србије: Јастреб кокошар (Accipiter gentilis)
- Википедија на хрватском језику: Јастреб (Accipiter gentilis)