Удбина

Удбина је насеље у јужној Лици, смештено на узвишици уз јужну ивицу Крбавског поља, на око 830 метара надморске висине, односно око 180 метара изнад саме котлине. Село се налази у крашком пределу, окружено брежуљцима и шумама, где се у даљини назиру обронци Велебита и Пљешевице. Захваљујући свом положају, Удбина има умерено хладне зиме и свеже летње ноћи, а ваздушне струје које се спуштају са планина доносе специфичну свежину овом крају. Кроз Удбину пролазе важни друмски правци који повезују Госпић, Кореницу, Обровац и Бихаћ, па се одувек сматрала саобраћајним чвориштем у Лици. У непосредној близини насеља, у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, налазила се велика војна база ЈНА. Данас је Удбина седиште самосталне општине у саставу Личко-сењске жупаније, док је до грађанског рата 1990-их припадала некадашњој општини Кореница, познатој у време СФРЈ као Титова Кореница.

Историја

Средњовековна Удбина и први помен

Удбина је у средњем веку представљала утврђено место — каструм — које је имало важну одбрамбену улогу у овом делу Лике. Под именом "Удбина" први пут се помиње 1491. године, што указује на њено постојање и пре тога, вероватно као мање утврђење на рубу Крбавског поља.

Подручје Удбине има дубоке корене у средњовековној историји Крбаве, смештене између планинских масива Мале Капеле и Пљешевице, у висоравни с речним понорницама Крбавом и Крбавицом. Током развијеног и касног средњег века, Крбава је представљала важан административни и црквени центар. Старо утврђење Крбава (civitas Corbaviae), које се налазило на локалитету Караула, крајем 14. или почетком 15. века замењено је новим утврђењем — Удбином, изграђеном на стратегијски повољнијем положају. Нову тврђаву саградио је један од крбавских кнезова из породице Курјакових, са дебелим зидовима и снажном кулом кружног тлоцрта Kornelija Jurin Starčević, Osmanska utvrda Udbina i udbinska nahija u 16. i 17. stoljeću, Zbornik povodom 70. rođendana Ekrema Čauševića, Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 2022, str. 435–449..

Због војне промене тактике и повећања османске претње, становништво је напустило слабо утврђену Крбаву и прешло у Удбину, где се у подграђу, испод унутрашњег зида тврђаве, развила насељена целина занатлија и трговаца. Насеље је било опасано спољашњим зидом, а околина обрађивана — са виноградима, вртовима и шумама.

Турски упади и битке код Удбине (1491–1493)

Крајем 15. века, са све учесталијим турским упадима, Удбина се нашла на једном од главних праваца турског надирања који је водио од Кључа у Босни према Приморју. У јесен 1491. године око 10.000 турских војника, под вођством босанског намесника, продрло је у Доњу Крањску ради пустошења. Враћајући се са пленом и робљем, Турци су у октобру изненада нападнути код Врпила, данас близу Удбине, од хришћанске војске под командом бана Ладислава Егерварија и кнезова Франкопана — Цетинских, Слуњских, Модрушких — као и Карла Гусића. У кратком боју Турци су претрпели велике губитке и ослобођено је много заробљеника.

Испод утврђења Удбине, уз поток Крбаву, други турски одред сукобио се са војском под командом бана Емерика Деренчина. Само две године касније, 9. септембра 1493. године, на Крбавском пољу код Удбине одиграла се чувена Крбавска битка, у којој је турска војска поразила хришћанске снаге, наневши тежак ударац одбрани овог краја.

Турска власт у Удбини (1527–1689)

Турци су заузели Удбину 1527. године, обновили њену тврђаву и претворили је у важну тачку ослонца за даље продоре према унутрашњости, нарочито према Сењу. Током османске управе, Удбина је припадала Личком санџаку као једна од 29 капетанија. Под њену управу спадала су и насеља Рибник, Бунић, Перушић и Плоча.

Према запису из 1577. године, у Удбини се налазила турска посада од 300 коњаника и 500 пешака. Насеље је било седиште капетана, кадије и више ага, што говори о њеној административној и војној важности у турском систему власти у Лици.

Ослобођење Удбине и крај турске власти (1689)

Током лета 1689. године, када је готово читава Лика ослобођена од турске власти, преостале османске снаге повукле су се у Удбину, спремајући се за одлучну одбрану. Удбина је опседнута 3. јула од стране крајишких трупа под командом карловачког генерала Хеберштајна. После осамнаест дана отпора, и након што су остали без воде и помоћи, Турци су се 21. јула предали. Од тог тренутка, Удбина прелази под хабзбуршку власт и постаје важна стратешка тачка у новој одбрани границе према Османлијама.

Православна црква Светог Николе – храм који више не постоји

Удбина је некада имала православну цркву посвећену Светом Николи, саграђену 1898. године на узвишењу изнад насеља. Црква је била духовни и заједнички центар српског становништва у овом крају, све до њеног страдања у Другом светском рату, када је током 1942. године запаљена и тешко оштећена Епархија горњокарловачка (н.д.). Архијерејско намесништво плашчанско – Удбина. Приступљено 30. априла 2025.. Након рата, нове комунистичке власти нису дозволиле њену обнову. Напротив, по налогу Народно ослободилачког одбора (НОО), храм је 1949. године потпуно порушен, а на његовим темељима изграђен је хотел. Према подацима који се односе искључиво на православне храмове, Епархија горњокарловачка је за ту рушевину добила обештећење од 150.000 динара Вишњић, Ч. (2016). Цркве су се рушиле и након 1945. године. Просвјета – часопис Српског културног друштва „Просвјета“. Приступљено 30. априла 2025.. Гробље које се налазило око храма такође је уклоњено или уништено, чиме је простор изгубио сваки видљиви траг претходне духовне намене.

Почетком 2000-их, приликом рушења дотрајалог хотела и изградње новог меморијалног комплекса Цркве хрватских мученика, обављена су археолошка истраживања. Том приликом су откривени темељи порушене цркве и велики број гробова. На месту где се некада налазио олтар, постављен је спомен-крст, у оквиру новог католичког светилишта. Крст не садржи обележја која би указивала на православни идентитет храма, нити је у вези са званичним обележавањем страдања српске заједнице.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.:

Према попису из 1991, насеље Удбина је имала 1162 становника, међу којима је било 934 Срба, 73 Хрвата и 71 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Новоформираној општини Удбина припада 26 насеља: Удбина, Брештане, Бунић, Ведашић, Висућ, Грабушић, Дебело Брдо, Доњи Мекињар, Јагодње, Јошан, Клашњица, Комић, Крбава, Курјак, Мутилић, Ондић, Пећане, Подлапача, Пољице, Ребић, Сврачково Село, Средња Гора, Толић, Фркашић, Чојлук и Шаламунић. Према попису из 2001. у општини је било 1649, а у насељу Удбина 735 становника Радио телевизија Србије: Разбијене ћириличне табле у Удбини, 11. октобар 2013.

Референце