Босански Петровац је град и средиште истоимене општине у западном дијелу Босне и Херцеговине. Смјештен је у Петровачком пољу, између планина Осјеченице, Клековаче и Грмеча на раскрсници путева Бихаћ - Јајце - Книн. Налази се на надморској висини од 664 m.Општину окружују планине Грмеч са сјевера, са запада Рисовац и Цава, а са југа Осјечница. Планине су богате шумама, што представља основу економског развоја општине. Саму висораван највише карактерише крашко тло. Осим неколико незнатних извора на подножју околних обронака на овој висоравни нема ни једне ријеке, чак нити овећег потока.
У Босанском Петровцу се налази Црква Светих апостола Петра и Павла.
Историја
Подручје Босанског Петровца пре оснивања вароши
Подручје данашњег Босанског Петровца било је насељено још у време римске доминације, мада у релативно ограниченом обиму. Археолошка истраживања указују на 15 локалитета из римског периода, што упућује на ретку и расуту насељеност овог краја. На локалитету Буковац откривена је касноантичка гробница, као и римски новац, што сведочи о присуству римске цивилизације у овој долини која је повезивала унутрашњост Балкана са јадранском обалом.
Прво познато писано помињање овог простора у византијским изворима налазимо у делу „О управљању царством“ цара Константина VII Порфирогенита из 10. века. У том тексту ова област се спомиње под називом Псет, што указује на њено постојање као стратешке раскрснице путева у раносредњовековном периоду.
У средњем веку значајну улогу у овом крају имао је град Бјелај (у изворима и као Билај), који се налази на ивици Бјелајског поља, недалеко од Петровца. Први пут се спомиње у писаним изворима 945. године, а остаци средњовековне архитектуре овог утврђења су и данас релативно добро очувани. Бјелај је представљао локални политички и одбрамбени центар, повезан са ширим контекстом феудалне Босне.
У документима из 1334. године насеље које се налазило на месту данашњег Босанског Петровца спомиње се под латинским називом „St. Petri de eodem“, што дословно значи „Свети Петар на истом месту“. Ово је први познати хришћански топоним који се везује за ову локацију и сведочи о постојању мањег насеља или црквене установе у касном средњем веку.
Османско царство је освојило овај крај између 1520. и 1530. године, и одмах приступило административној организацији нових територија. На простору данашњег Босанског Петровца успостављен је кадилук под називом Новосел, што је уједно и један од првих познатих османских топонима за ово насеље. Иако је у том периоду насељеност била ограничена, положај Петровачког поља је имао стратешки значај за контролу комуникационих праваца.
Прво помињање назива Босански Петровац
Према историјским изворима које наводи Бошко М. Бранковић, данашње насеље Босански Петровац првобитно је било познато под именом Новосел. Овај назив је коришћен у првим деценијама након његовог оснивања, које се догодило између 1700. и 1730. године, у време владавине султана Мустафе II или Ахмеда III. Оснивање места било је део шире стратегије Османског царства након Карловачког мира 1699. године, када је велики број муслиманских породица из Лике и других делова Хабзбуршке монархије пресељен у Босну. Те породице су, између осталог, населиле и простор на којем је основан Петровац.[нп. 1]Бранковић, Бошко М. „Оснивање Петровца послије потписивања Карловачког мира 1699. године.“ Годишњак Матице српске, књ. LXIII, 2014–2015, стр. 97–101.
Назив „Босански Петровац“ јавља се тек у другој половини 19. века, када је ова варош ушла у састав Аустроугарске монархије, након анексије Босне и Херцеговине. Званична административна употреба овог назива потврђена је 1895. године, што означава крај прелазног периода у развоју града од малог граничног насеља до административног и трговинског центра у оквиру нове империјалне управе.
Град Петровац је у добром стању дочекао аустроугарску окупацију 1878. године, али је неколико деценија касније претрпео значајне измене. Око 1905. године, у склопу спровођења регулационог плана нових аустроугарских власти, значајан део старог утврђеног насеља је порушен или преуређен. У наредним деценијама развија се као мање урбано насеље, са развијеном производњом ћилима у кућној радиности, која ће постати један од симбола локалне економије.
Демографија
Према попису из 1991. године, Босански Петровац је бројао 5381 становника, од чега 2345 Срба, 2678 Муслимана, 28 Хрвата, 253 Југословена и 77 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Државни завода за статистику Републике Босне и Херцеговине.Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:
| Година | Укупно | Срби | Муслимани | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961. | 3473 | 775 | 2445 | 84 | 150 | 19 |
| 1971. | 4016 | 1257 | 2551 | 39 | 124 | 45 |
| 1981. | 4547 | 1428 | 2248 | 36 | 794 | 41 |
| 1991. | 5381 | 2345 | 2678 | 28 | 253 | 77 |
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Босански Петровац је готово у цјелини ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине. У састав Републике Српске ушли су дијелови насељених мјеста: Дринић, дио Бунаре и дио Буковаче, од којег је подручја формирана опшина Петровац Службена интернет страна општине Петровац у Републици Српској: Дринић. архивирано 04.10.2021.. Новоформираној општини Босански Петровац припада 35 насеља: Бара, Бјелај, Бјелајски Ваганац, Бравски Ваганац, Бравско, Брестовац, Буковача, Бунаре, Бусије, Ведро Поље, Вођеница, Врановина, Врточе, Добро Село, Јањила, Јасеновац, Капљух, Кленовац, Колунић, Крња Јела, Крњеуша, Ластве, Мале Стијењани, Медено Поље, Орашко Брдо, Оштрељ, Подсрнетица, Пркоси, Рашиновац, Ревеник, Рисовац, Скакавац, Смољана, Суваја и Цимеше Службена интернет страна општине Босански Петровац: Статут опшине Босански Петровац, aрхивирано 26.03.2012..
| Насеље | Укупно | Срби | Муслимани | Хрвати | Остали |
| Општина | - | - | - | - | - |
| Бара | - | - | - | - | - |
| Бјелај | - | - | - | - | - |
| Бјелајски Ваганац | - | - | - | - | - |
| Бравски Ваганац | - | - | - | - | - |
| Бравско | - | - | - | - | - |
| Брестовац | - | - | - | - | - |
| Буковача | - | - | - | - | - |
| Бунаре | - | - | - | - | - |
| Бусије | - | - | - | - | - |
| Ведро поље | - | - | - | - | - |
| Вођеница | - | - | - | - | - |
| Врановина | - | - | - | - | - |
| Врточе | - | - | - | - | - |
| Добро Село | - | - | - | - | - |
| Јањила | - | - | - | - | - |
| Јасеновац | - | - | - | - | - |
| Капљух | - | - | - | - | - |
| Кленовац | - | - | - | - | - |
| Колунић | - | - | - | - | - |
| Крња Јела | - | - | - | - | - |
| Крњеуша | - | - | - | - | - |
| Ластве | - | - | - | - | - |
| Мали Стијењани | - | - | - | - | - |
| Медено Поље | - | - | - | - | - |
| Орашко Брдо | - | - | - | - | - |
| Оштрељ | - | - | - | - | - |
| Подсрнетица | - | - | - | - | - |
| Пркоси | - | - | - | - | - |
| Рашиновац | - | - | - | - | - |
| Ревеник | - | - | - | - | - |
| Рисовац | - | - | - | - | - |
| Скакавац | - | - | - | - | - |
| Смољана | - | - | - | - | - |
| Суваја | - | - | - | - | - |
| Цимеше | - | - | - | - | - |
Спољашње везе
- Званична интернет презентација општине (www.bosanskipetrovac.gov.ba)
- Интернет сајт о Босанском Петровцу (bos.petrovac.tal.se).
Напомене
[нп. 1] Иако се званичан назив Босански Петровац први пут појављује у административним изворима тек крајем 19. века, током аустроугарске управе, име Петровац је највероватније било у употреби и раније. То потврђује постојање Петровачке капетаније у османском периоду, као и старији латински назив St. Petri de eodem из 1334. године. Назив је вероватно опстао у локалној употреби кроз векове, пре него што је добио званичан статус.