Ова поткатегорија обухвата чланке о локалним, народним и историјским топонимима који означавају узвишења, речице, ливаде, долине, парцеле и друга места од просторног и културног значаја. Обрађују се и називи који су сачувани у усменом предању и они који су забележени на старим картама, катастарским плановима и географским изворима, попут мапа Хабзбуршке монархије из 19. века. Циљ је да се документује и тумачи просторни идентитет кроз језик, сећање и писане трагове који сведоче о наслеђу и животу у крају.

У категорији се налазе чланци о археолошким налазиштима на територији сјеверне Далмације, Лике и Западне Босне. С обзиром на то да налази са једног локалитета не могу открити више аспеката друштвеног понашања, добар је мотив да категорија садржи више локалитета са цјелокупне територије на којој је друштвена група функционисала, како би се могла направити шира интерпретација. На овај начин је укључена читава територија на којој су се заједнице настањивале и на којој су се кретале током једног одређеног временског периода. Налази са ових локалитета посматрају се у оквиру шире културне цјелине (културне групе или комплекса), у циљу анализе људске активности ових поднебља.