Насловна

Босанско Грахово је град и седиште истоимене општине у западном делу Босне и Херцеговине. Смештено је на самој тромеђи Босне, Далмације и Лике, у природном окружењу које чине планински масиви Динаре и Шатора. Од обале Јадранског мора удаљено је око 80 километара (најближи приморски град је Шибеник), док је ваздушна линија до мора свега око 50 километара.

Општина Босанско Грахово је по површини једна од највећих у Босни и Херцеговини, обухвата 782 квадратна километра, али по броју становника заузима последње место. У предратном периоду, на овом пространо организованом подручју, где се смењују шуме, висоравни и плодна поља, живело је око 9.000 људи што је у просеку свега 11 становника по квадратном километру. Према попису из 1991. године, општина је обухватала 35 насељених места. Срби су живели у 34 насеља, а Хрвати у 5, што говори о територијалној расподели становништва пре рата. По националном саставу, око 99% становништва чинили су Срби, а око 1% Хрвати.

Општина Босанско Грахово се данас граничи са општинама Дрвар, Гламоч, Ливно и Кулен Вакуф у Босни и Херцеговини, као и са општинама Срб, Книн и Кијево у Републици Хрватској.

У Босанском Грахову се налази Црква Светих апостола Петра и Павла.

Историјски преглед и сећања

Подручје Босанског Грахова има дугу и бурну историју. У писаним изворима помиње се још из времена Римског царства, под именом (лат. Salvia), као важна тачка на римским путевима. Његов географски положај — на размеђи културолошких, верских и цивилизацијских токова — кроз векове је чинио ово подручје местом сучељавања различитих утицаја, али и страдања.

У време Османског царства, планински крај око Грахова насељавали су слободољубиви горштаци, од којих су многи одлазили у хајдуке. Упорни у отпору, налазили су уточиште у шумама, уз изворе и породичне огњиште.

Током Другог светског рата, Босанско Грахово је било поприште жестоких сукоба између партизана, четника и усташа. У том вртлогу насиља није било правог победника — страдао је највише обичан народ. Након рата, на узвишењу Градина подигнут је монументални споменик у част палих бораца — симбол пролетерског наслеђа које је у овом крају било дубоко укорењено.

Са временом, ратне приче су постале део колективне меморије и свакодневног хумора. Једна анегдота из послератног периода описује пројекцију филма Битка на Неретви у дому културе Grahovo.net. Istorija Bosanskog Grahova. (страна више није доступна). Приступљено преко Internet Archive 4. маја 2025. године.. Када су се на платну појавили четници на расним коњима, један мештанин је у полушапату прокоментарисао: „Лажу, брате, нисмо имали овакве коње!“ Та досетка изазвала је бурну реакцију — пројекција је прекинута, а „рат“ је настављен у оближњем ресторану Звезда, у духу локалне добродушности и специфичног хумора.

Демографија

Историјски преглед пописа

Први систематски попис становништва у Босни и Херцеговини спровеле су аустроугарске власти 1879. године. Након тога, спроведено је укупно 11 званичних пописа по принципима модерне статистике:

• 3 у време Аустроугарске: 1885, 1895, 1910
• 2 у Краљевини СХС/Југославији: 1921, 1931
• 6 у СФРЈ: 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991

Према попису становништва из 1991. године, у Босанском Грахову је живело укупно 2.094 становника. Од тог броја, 2.013 су се изјаснили као Срби, 12 као Хрвати, 6 као Муслимани, 54 као Југословени, а 9 особа припадало је другим или неопредељеним националностима. У наредној табели приказани су подаци о националној структури становништва Босанског Грахова на пописима спроведеним у периоду од 1961. до 1991. године у оквиру ФНРЈ, односно СФРЈ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Драстичне промене после 1995.

Након рата, од 1995. до 1998. године, у Грахово се насељавају Хрвати расељени из других делова БиХ.

Према подацима из 1996. године (Центар за цивилне иницијативе):

• Хрвати: 98,6%
• Срби: 1,4%
• Бошњаци: 0%

Повратак становништва

Повратак становништва у Босанско Грахово започео је 1996. године, али је био ограничен и спор, с обзиром на то да је током ратних дејстава уништено око 97% објеката у општини. Према подацима Општине Босанско Грахово, до 31. децембра 2003. године укупно се вратило 3.279 лица, док је број преосталих расељених износио 179, што укупно чини 3.458 особа. Од тог броја, 3.258 су били српске, а 200 хрватске националности.

Процењује се да је укупан број пријављених лица која су исказала жељу и потребу за повратком износио око 3.150, што би приближно одговарало броју становника према попису из 1991. године. Међутим, остварење овог повратка онемогућава чињеница да је степен порушености стамбених објеката остао висок — чак 58,93%. Обнова инфраструктуре без значајне подршке међународне заједнице није била могућа. Према истом извору, број расељених лица са подручја Босанског Грахова износио је укупно 5.032, углавном српске националности Општина Босанско Грахово. Повратак расељених лица – информације. (више није доступно). Приступљено преко Internet Archive 4. маја 2025. године..

Старосна и социјална структура (2003)

Од укупно 3.458 пријављених и повратника:

• Жена: 1.158
• Пензионера: 1.280
• Деце до 16 година: 320
• Омладине до 30 година: 795

У савремено доба, Босанско Грахово се сврстава међу најнеразвијеније општине у Босни и Херцеговини. Према последњем попису и доступним статистичким подацима, становништво општине спада међу „најстарије“ у земљи са просечном старошћу приближно 1.200 преосталих становника која износи 52 године. Демографски пад је драстичан: у једној од последњих календарских година у селу је рођена само једна беба, док је у први разред основне школе уписано свега четворо ученика. Нажалост, Босанско Грахово је дубокој демографској кризи, депопулацији и одсуству младе генерације, што додатно отежава изгледе за опоравак и развој овог краја Радио Слободна Европа. (16. јануар 2024). Bosansko Grahovo: Škola, djeca i ljudi kojih gotovo da nema. Приступљено 4. маја 2025. године..

Насељена места у саставу општине

Општина Босанско Грахово административно обухвата укупно 35 насељених места. То су: Бастаси, Босанско Грахово, Велико Тичево, Видовићи, Горње Пеуље, Горњи Казанци, Грковци, Доње Пеуље, Доњи Казанци, Доњи Тишковац, Дулер, Засеок, Зебе, Исјек, Јаруга, Кесићи, Корита, Лука, Малешевци, Мало Тичево, Маринковци, Мрачај, Нуглашица, Обљај, Пећи, Печенци, Преодац, Пржине, Радловићи, Ресановци, Стожишта, Угарци, Уништа,
Црнац и Црни Луг.

Познате личности

• Прота Илија Билбија (рођ. 1838) – истакнути свештеник и војвода из устанка у Херцеговини у 19. веку
• Петар Зимоњић (рођ. 1866) – митрополит дабробосански, свештеномученик Српске православне цркве
• Гаврило Принцип (рођ. 1895) – српски револуционар, извршилац атентата 1914. године
• Нестор Тркуља (рођ. 1899) – игуман Манастира Милешеве, новоканонизовани српски светитељ
• Ђурађ Ђуро Пуцар Стари (рођ. 1899) – политичар, народни херој Југославије
• Симо Бајић (рођ. 1903) – вођа устанка 1941. и народни херој Југославије
• Милош Бајић (рођ. 1915) – академски сликар, један од оснивача апстрактног сликарства у Југославији
• Душан Јојић Јоја (рођ. око 1925) – професор историје и оснивач Гимназије у Босанском Грахову.
• Милан Билбија (рођ. 1936) – српски режисер, познат по раду на телевизијским и филмским пројектима
• Милан Галић (рођ. 1938) – српски и југословенски фудбалер
• Ђуро Радловић (рођ. 1941) – академски сликар и професор
• Војислав Билбија (рођ. 1942) – иконописац и свештеник Српске православне цркве
• Оливер Тихи (рођ. 1943) – сликар, рођен као Борис Ђукић
• Слободан Радловић (рођ. око 1945) – генерални директор фабрике „Руди Чајавец“
• Бранко Глигић (рођ. 1950) – професор медицинских наука, Војномедицинска академија ВМА
• Жарко Пилић (рођ. око 1950) – професор медицинских наука, ГАК Вишеградска
• Боса Ненадић (рођ. 1953) – правник, председник Уставног суда Србије
• Зоран Шегрт (рођ. око 1955) – начелник Војномедицинске академије у Београду
• Драган Раца (рођ. 1961) – српски кошаркашки тренер, бивши селектор Кипра и Либана
• Јово Максић (рођ. 1972) – српски глумац и глумац-аниматор
• Душко Радун (рођ. 1976) – политичар и бивши начелник општине Босанско Грахово (2015–2018)
• Немања Живлак (рођ. 1982) – српски песник
• Јато голубова – изворна крајишка музичка група

Спољашње везе

Референце