Насловна

Гламоч је град и седиште истоимене општине у југозападном делу Босне и Херцеговине, смештен у пространо Гламочко поље, на два сата вожње од Бањалуке. Иако је данас једна од најнеразвијенијих општина у Западној Босни, Гламоч је препознатљив по свом специфичном идентитету и богатом културном наслеђу. Гламочко глуво коло, гламочки мед, гламочки сир и чувени гламочки кромпир само су неки од симбола овог краја. Међутим, они који боље познају Гламоч и његову околину знају да се овде крију и бројна природна и историјска чуда: камен на три пиљка, река која тече узбрдо, највећи турски нишан, гроб кнеза Пријана и мистична пећина са седам спавача Станић, С. (18. април 2015). Гламоч – чудо у кршу и магли. Портал МТС Мондо.

У Гламочу се налази Црква силаска Светог Духа, а недалеко у селу Врба се налази Манастир Веселиње.

Географски положај

Гламоч се налази у западном делу Босне и Херцеговине, у срцу Гламочког поља, које је део ширег динарског планинског система и крашке зоне познате као холокарст. Ово подручје географски је позиционирано између више природних и историјских регија: на северу га ограничава Панонска Босна, на истоку средња Босна, на југоистоку североисточна Херцеговина, док се према југу и југозападу пружају границе са Далмацијом и Ликом Завичајно удружење „Гламоч“ Бања Лука. Географски положај. glamoc.com (архивирано 19. септембра 2013)..

Геолошки и морфолошки гледано, Гламоч припада зони високих планинских венаца и крашких поља, карактеристичних за западну Босну. Ово подручје чине углавном грабени од гронокредних и мезозојских кречњака и доломита, између којих се налазе поља настала крашком ерозијом, попут Гламочког. Овај пејзаж има препознатљив „динарски“ правац – планине и поља пружају се паралелно, од северозапада ка југоистоку, формирајући типичну структуру издигнутих венаца и спуштених поља.

Изнад простране висоравни западне Босне уздижу се планине високе од 1700 до 2000 метара, распоређене у паралелним низовима и раздвојене тектонским пољима. Таква конфигурација терена даје овом крају облик разуђеног планинског свода, испуњеног дугачким и широким венцима. Посебно се истичу масиви Радуше, који се протеже између Купрешког и Вуковог поља, као и било Виторога, које доминира између Гламочког, Ливањског и Дувењског поља.

Гламочка општина се административно граничи са општинама Купрес, Шипово, Мркоњић Град, Кључ, Дрвар, Босанско Грахово и Ливно. Од њих је раздвојено брдско-планинским масивима сличног геолошког састава и истог тектонског порекла, што додатно наглашава јединствену природну целину ове области.

Гламочко поље

Гламочко поље је једно од највећих крашких поља у Босни и Херцеговини. Његова површина износи 1.033 km², од чега је након потписивања Дејтонског мировног споразума око 66 km² (у пределу планине Виторог) припало општини Шипово. Надморска висина поља варира од 882 метра у најнижем до 952 метра у највишем делу Завичајно удружење „Гламоч“ Бања Лука. Клима. glamoc.com (архивирано 19. септембра 2013)..

Током своје геолошке еволуције, Гламочко поље је пролазило кроз различите фазе развоја, укључујући и језерску фазу коју је истраживао Јован Цвијић. Његова испитивања абразионог рељефа указала су на значај абразионих равни и обалских линија као вредних индикатора у разумевању структуре и историје овог крашког поља. Цвијић је идентификовао две групе тераса: прву чине највише, стјеновите терасе у кречњаку (нпр. Рашкова главица и Дуга тераса код села Скуцани), које се налазе до 25 метара изнад равни поља; другу групу чине ниже терасе у кречњачком песку и шљунку на југозападној страни, са релативном висином од 4–5 метара.

Путујући од Гламоча ка Ливну, терен постепено прелази преко низа плавина – равни насталих таложењем материјала које су нанеле мање планинске речице и потоци. На простору Гламочког поља присутна је читава палета крашких облика рељефа: најзаступљеније су шкрапе (мрежасте и ребрасте), које представљају најмање површинске облике крашке ерозије. Вртаче се углавном јављају у северозападном, вишем делу поља, или на прелазу из равнице у више пределе, а настале су деловањем подземних вода.

Поред њих, присутне су и увале, које су остаци некадашњих крашких долина из доба када је хидрографска мрежа била развијенија, нарочито у миоцену. Веће увале налазе се испод села Главица, Шумњаци и Халапич, и представљају важне елементе у крашкој морфологији овог простора.

Хидрографија Гламочког поља

Хидрографија Гламочког поља одражава типичне карактеристике крашких подручја, са доминантним понорницама, изворима и сезонским водотоковима. Главне водене површине представљају две понорнице – Рибњак у горњем делу поља и Јаруга у доњем делу – као и бројни извори, планински потоци и два вештачка акумулациона језера у близини Гламоча. Посебно значајно је и глацијално језеро на планини Шатор. Извори су најчешће смештени на југозападном ободу поља, где геолошки услови – присуство вододрживих стена и тектонска активност из миоцена – омогућавају њихово појављивање.

Издашност и активност извора током године снажно зависе од количине падавина и топљења снега на околним планинама. Међу најзначајнијим изворима издвајају се:

• Асића извор – извире из тријаских доломита и понире у близини Гламоча
• Петрово врело – налази се на источном ободу поља, на контакту са неогеним седиментима
• Бусија – извор у непосредном залеђу Гламоча, који се спаја са потоком Храст
• Поток Храст – дуг око 4 km, тече југоисточно од града
• Извор Врба – чије воде пониру у Цвијетића понор

Рибњак и Јаруга имају мале падове корита јер теку преко релативно равне површи Гламочког поља – разлика у надморској висини између извора и ушћа износи свега око 5 метара. Ове реке немају сталне притоке, већ примају мање планинске потоке у одређеним годишњим добима, најчешће у јесен. Током лета често пресушују и стварају баре. У циљу регулисања поплава и стварања обрадивих површина, водостаји ових река су данас делимично контролисани.

Супротно њима, планински потоци попут Храста, Асића потока и Бусије имају веће падове и бујични карактер. На пример, Бусија има пад од чак 118 метара на дужини од 3,5 km, што указује на њену велику ерозивну снагу. Осим Бусије, значајни су и потоци:

• Медвјед поток – дугачак 3,5 km
• Трмишић – дугачак 4,5 km

Ови водотокови потичу из крашких извора на контакту неогених седимената и тријаских доломита. Они су сезонски активни и одликују се великом променљивошћу у протицају. Максимални водостаји јављају се у новембру, док у летњим месецима, нарочито у јулу, многи од ових потока потпуно пресушују.

Клима Гламочког поља

Клима Гламочког поља припада умерено-континенталном појасу са изразитим планинским утицајима, што условљава специфичне климатске појаве карактеристичне за високе динариде. Једна од најупечатљивијих одлика су велике температурне осцилације током године, али и током дана, посебно у ноћним часовима.

Честа је појава температурне инверзије, када се у условима ведрог времена и слабог ветра топлији ваздух подиже, а хладнији слеже у поље, изазивајући нагли пад температуре. Ова појава је посебно изражена зими, када температуре у пољу могу да падну испод -20°C.

Зиме су дуге и оштре, а снежне падавине обилне, често праћене јаким ветровима и вејавицама које могу потпуно одсећи поље од спољашњег света. Снежни наноси понекад достижу висину од чак шест метара. Ипак, упркос количини снега, лавине нису честа појава, што се објашњава присуством густих, стогодишњих шума на падинама планина, које стабилизују снежни покривач.

Због релативно високе надморске висине, одсуства већих водених површина и ограниченог испаравања – што је у директној вези са типом вегетације – влажност ваздуха у пољу није висока. Ови услови доприносе томе да се људски организам лакше аклиматизује на климу овог подручја.

Порекло имена Гламоч

Име Гламоч има вишеслојну етимологију и везано је за сложену историју овог подручја. Најранији познати писани помен Гламоча потиче из 1078. године, када се спомиње као гранична жупа Сплитске надбискупије. Ипак, археолошки и лингвистички трагови упућују на знатно старије насељавање и име чији се корени могу пратити у праисторију и рану антику Завичајно удружење „Гламоч“ Бања Лука. Поријекло имена Гламоч. glamoc.com (архивирано 19. септембра 2013).

Постоји више теорија о настанку самог имена. Једна од њих полази од старе речи дучмача, што значи увала или удолина. Временом и кроз народну говорну трансформацију, ова реч је наводно еволуирала у Гламоч, у складу с географским обележјима Гламочког поља.

Друга теорија, коју подупире немачки лингвиста Јозеф Шиц, повезује име са старом речју глама, која означава голо, каменито брдо са благим успоном с једне и оштрим одсеком с друге стране. Ова реч има паралелу у савременом бугарском (глама – висока стена) и прасловенским или прабалтичким облицима попут голома и pagalms.

Трећа теорија има своје корене у илирској прошлости ових крајева. Према њој, подручје Гламоча насељавало је илирско племе Делмати, које је живело у широј зони Динарских планина. Њихова привреда била је темељена на сточарству, нарочито на узгоју оваца, па се верује да назив племена потиче од речи делма (овца). Према овој теорији, топоним је настао као Делмоч, затим Дламоч, а касније прешао у савремени облик Гламоч. У том смислу, име би означавало "земљу овчара".

Постоје и материјални докази о присуству Делмата, као што су бројне градине – утврђена насеља на врховима брда – које су служиле као осматрачнице. Предање каже да су Илири са тог подручја, од Гламоча до Солина, преносили поруке уз помоћ обојених платана, користећи боје са тачно утврђеним значењем.

Историјски развој

Подручје Гламоча има дубоке историјске корене који сеже у праисторију. Према истраживањима професора Ивана Бојановског, првог археолога који се систематски бавио овим крајем, најстарији трагови насељавања потичу из времена када су ове просторе настањивала илирска племена. Остаци њихових насеобина – такозване градине – распрострањени су по целом Гламочком пољу, а на неким локацијама пронађена су и илирска гробља Завичајно удружење „Гламоч“ Бања Лука. Историјски подаци. glamoc.com (архивирано 19. септембра 2013)..

Уследиле су римске окупације, о чему сведочи чињеница да је кроз Гламочко поље пролазио важан римски пут који је повезивао Солин и Будимпешту. Дуж тог пута налазили су се миљокази – камени стубови високи око 1,5 метар који су означавали удаљености и указивали на римске градитеље. Два таква миљоказа пронађена су у делу града познатом као Бусија. Највише археолошких остатака из античког периода откривено је у селу Халапич. Материјали из тог доба били су изложени у кругу основне школе до избијања рата 1990-их, након чега им се губи траг.

Новија истраживања, спроведена између 2007. и 2009. године, донела су значајна открића. У Халапичу је пронађена ранохришћанска базилика из 3. века, као и урне које потичу из раног бронзаног доба. У селу Врба откривена је још једна базилика из римског периода, изграђена на темељима старијих култних објеката. У зидовима тог храма истовремено су пронађени илирски, словенски и римски украсни елементи, што сведочи о слојевастој културној историји региона. Само присуство базилике указује на то да је подручје Гламоча било густо насељено у том периоду.

У средњем веку, мапе бележе постојање неколико утврђења од којих су данас остали тек трагови. Град Орлац налазио се на литицама испод брда Рајан, а по предању је добио име по орловима који и данас круже изнад те шумовите зоне. Други град, Змајевац, налазио се изнад села Радаслије, поред истоименог потока. Оба локалитета до данас нису археолошки истражена. Најзначајнији средњовековни локалитет је Маројевића град, за који се верује да је припадао краљу Мароји. Налази се изнад засеока Царевица.

Изнад центра данашњег Гламоча, на узвишењу познатом као Стари град, налазе се остаци тврђаве познате као Табија – реч турског порекла која значи „тврђава“. На том месту је, према историјским подацима, краљ Остоја II подигао замак који је дао на управу племићкој породици Клешић. Ова породица је управљала тврђавом све до турског освајања 1538. године, када је замак спалио Гази Хусрев-бег. Турци су потом на темељима старог замка изградили нову кулу као одбрамбени објекат. Због свог историјског значаја, Стари град у Гламочу је 2005. године проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.

Демографија

Према попису из 1991. године, Гламоч је бројао 4248 становника, од чега 3266 Срба, 838 Хрват, 43 Муслимана, 90 Југословена и 11 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Државни завода за статистику Републике Босне и Херцеговине.Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Ливно у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ. Новоформираној општини припада 55 насеља: Бабића Брдо, Биличић, Ваган, Видимлије, Врба, Долац, Драгњић, Дубраве, Ђуличан, Гламоч, Главица, Заглавица, Зајаруга, Исаковци, Јакир, Камен, Карајзовци, Карловац, Копић, Корићна, Ковачевци, Красинац, Малкочевци, Мало Село, Маслина Страна, Младешковци, Оџак, Опачић, Пердухово Село, Петрово Врело, Подглавица, Подградина, Подгреда, Подкрај, Поповићи, Прибеља, Пријани, Радаслије, Рајићке, Рељино Село, Роре, Рудине, Скуцани, Старо Село, Стекеровци, Ћирићи, Ћослије, Халапић, Хасанбеговци, Хасићи, Хотковци, Хозићи, Хрбине, Црни Врх и Шумњаци.

Презимена из Гламоча

У Гламочу постоје изворна презимена као што су: Арнаутовић, Аврамовић, Бабић, Бачина, Бегић, Бекташ, Бикић, Билић, Бичанић, Боснић, Ботић, Велић, Вељић,  Војић, Вранковић, Вујкин, Гази, Гасал, Граховац, Диздар, Дуганхоџић, Дулаш, Живковић, Зељковић, Зјајић, Караћ, Карахоџић, Карача, Касум, Кецман, Коњикушић, Крвавац, Кроло, Крстановић, Круљ, Лојпур, Медић, Милета, Миличић, Милошевић, Мујановић, Николетић, Нинковић, Обрадовић, Окановић, Париповић, Партало, Пењић, Пешић, Пуркић, Радаслић, Радошевић, Рашчанин, Салић, Смаиловић, Солак, Соро, Спремо, Сушић, Тодоровић, Ћимић, Ћирић, Ћошабић, Халваџија, Хасани и Шусто [6]Душан М. Никић: Гламоч — насеља и становништво.

Култура

Културни живот у Гламочу, као и у многим другим местима Босне и Херцеговине, налази се у тешком и незавидном положају. Главни узроци таквог стања су недостатак финансијских средстава, низак животни стандард, као и ограничен број установа и инфраструктуре посвећене културним делатностима Завичајно удружење „Гламоч“ Бања Лука. Култура. glamoc.com (архивирано 19. септембра 2013)..

Ипак, Гламоч има и значајне тренутке у својој културној историји. Највећи међу њима свакако је уврштавање „Гламочког кола“ у светску културну баштину УНЕСКО-а 1982. године, чиме је овај традиционални плес добио међународно признање као нематеријално културно наслеђе.

Једина институција која у континуитету делује у области културе је Културно-образовна установа „Народни универзитет Гламоч“, у оквиру које постоји библиотека са читаоницом, као и сале за одржавање разних манифестација.

Поред тога, културне активности у мањем обиму реализују и национална културна друштва која делују у оквиру својих заједница:

• Хрватско културно друштво „Напредак“
• Бошњачко културно друштво „Препород“
• Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“

Ова друштва повремено организују програме културног карактера, попут изложби, поетских вечери и музичких наступа.

Једино активно културно-уметничко друштво на територији општине је КУД „Гламоч“, које чува и промовише народне игре и обичаје овог краја, настављајући традицију упркос скромним условима.

Спољашње везе

• Званична интернет презентација општине Гламоч (www.opstinaglamoc.ba)
• Интернет сајт: Завичајно удружење "Гламоч" Бањалука (www.glamoc.com).
• Internet sajt Mts Mondo: Reportaža o Glamoču (http://mondo.rs/a787444/Info/Ex-Yu/Glamoc-MONDO-reportaza.html)

Референце