Дрвар

Дрвар је град и средиште истоимене општине у западном дијелу Босне и Херцеговине, недалеко од границе са Хрватском. Смјештен је у пространој котлини југоисточног дијела Босанске Крајине, између планина Осјеченице, Клековаче, Вијенца и Шатора, а са југоисточне стране граница се протеже од Шатора преко Јадовника. Лежи на ријеци Унац, у коју се на подручју града Дрвара уљевају притоке Дробњак, Дрвара и Басташица. На подручју Дрварске општине постоји једниствен, за овај дио Европе, случај бифуркације ријеке. У мјесту Прекаја налази се Прекајско језеро. Ово језеро запрема површину од два четворна километра и богато је рибом. Подручје је богато шумом и питком водом.

У Дрвару се налази Црква Светог Саве.

Историја

За вријеме Другог свјетског рата Дрвар је био снажно партизанско упориште и био је 2/3 времена слободам. Немачке снаге су, 25. маја 1944. године, извеле операцију Коњићев скок, познату и као Десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, који је у то вријеме боравио у Дрвару.

За вријеме Југославије, Дрвар се звао Титов Дрвар, у част Јосипа Броза Тита. Након грађанског рата у Југославији, послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Дрвар ушао је у састав Федерације БиХ. Некада готово 100% српски град је у операцији хрватске војске „Олуја“ у августу 1995. године етнички очишћен и у њега су насељени Хрвати из средње Босне. Данас, у граду има око 8000 Срба повратника, тако да по незваничним информацијама чине више од 94% становника града

Демографија

Према попису из 1991. године, Дрвар је бројао 8053 становника, од чега 7693 Срба, 24 Хрвата, 29 Муслимана, 259 Југословена и 48 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Дрвар је готово у цјелини ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Потоци, Срнетица и Увала. Од овог подручја формирана је опћина Источни Дрвар. Федерални дио Дрвара такођер је подијељен. Дио који су контролисале снаге Армије БиХ, припојене су опћини Бихаћ, одн. насељена мјеста: Бобољусци, Босански Осредци, Велики Цвјетнић, Велико Очијево, Горњи Тишковац, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Очигрије, Палучци и Трубар.

Новоформираној општини Дрвар припада 25 насеља: Аташевац, Бастаси, Брда, Бунчевац, Видово Село, Врточе, Груборски Наслон, Дрвар, Дрвар (село), Жупа, Жупица, Заглавица, Загреда, Каменица, Љесковица, Мокроноге, Мотике, Мрђе, Подић, Подови, Пољице, Прекаја, Трнинић Бријег, Шајиновац и Шиповљани.

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Босне и Херцеговине.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Спољашње везе

• Званична интернет презентација општине (www.opstinadrvar.org)
• Сајт: Завичајно удружење дрварчана, потомака и пријатеља Дрвара и тромеђе (www.drvar.rs).
• Интернет сајт о Дрвару (www.drvar.tk).
• Интернет сајт мој Дрвар (www.mojdrvar.comxa.com).