Црква Светих апостола Петра и Павла у Биовичином Селу је саграђена 1524. године, а обнављана је 1710. и 1881. године кад је и сазидан звоник. Уздужна је грађевина са звоником, кулом која је ситуирана уз западну фасаду. У унутрашњости има два масивна правоугаона пиластра који дијеле олтарни простор од брода цркве. Има иконостас који је комбинован од старијих и новијих икона, са познатим „Бусановићевим дверима“. Појединачни примјерци црквених књига, предмета примјењене уметности и икона по зидовима уред. Данко Перић, Книнска Крајина 1: Завичајни клуб Книнска Крајина Београд, Српско културно друштво “Зора”, Книн-Београд, Удружење Срба из Хрватске Београд, 2002..
Црква се налази на узвишењу званом Петрова главица. У комплексу се, поред саме цркве, налазе и Братска кућа и љетња резиденција далматинских епископа из XIX века.
Храм је грађен у стилу карактеристичном за православне цркве у унутрашњости Далмације из 18. века, познате и као "ускочке цркве". Одликује га велика правоугаона основа, отворена кровна конструкција, шиљати свод, полукружна апсида на источној страни, као и импозантни звоник који је дозидан на западном прочељу 1881. године, у стилу вишеспратних камених кула. На плочи на звонику пише "Сазидан би овај звоник при архиреју Стефану, настојањем дусепопечитеља Јеромонаха Јустина трошком парохијана Петрове Цркве". Црква је током XIX века претрпела више преуређења и доградњи, али је задржала основне карактеристике сакралне архитектуре тог периода.
Братска кућа, димензија 20 x 10 метара, представља типичну двоспратну буковичку камену кућу. На спрату су некада боравили монаси, док је приземље служило као трпезарија, место окупљања и просторија за црквене свечаности. Грађена је вероватно после изградње звоника, јер се не помиње у катастарским подацима из 1828. године. У њеној архитектури налазе се елементи сакралне уметности, у прозорском отвору спрата уграђен је уломак плутеја од вапненца, димензија 35 х 54 х 15 цм, са богато рељефним украсом. Тај уломак, који је првобитно служио као део олтарне преграде, евидентиран је почетком XX века током једне од обнова цркве.
Код Цркве је Поп Петар Јагодић Куридџа покренуо "Буковачку буну" 1704. године, познату у народу као Куриџина буна.
Видео записи
|
|