Црква Светог Ђурђа је српска православна црква Далматинске епархије, која се налази на узвишењу Синобадова главица у Книнском Пољу. Према расположивим изворима црква је подигнута 1468. године, као једнобродна црква засведена с полуобличастим сводом. Раније је имала звоник на преслицу, а сада на прочељу има кулу звонару. Црква посједује вриједне примјерке старе српске штампане књиге, као и занатски усавршене сребрне богослужбене сасуди. Иконостас је домаће израде и потиче с краја 18. или почетка 19. вијека Будимир, Милојко. Книнска крајина 1. Уредник: Данко Перић. Београд: СКД „Зора“ Книн–Београд, 2002. ISBN 86-83809-07-2., док су престоне иконе оковане сребром почетком 20. вијека. Парохијски дом на Синобадовој главици је једно вријеме био породични музеј Синобада. Из те породице је било више сердара у вријеме Млетачке републике, а у цркви је сахрањен витез Јован Синобад. Гроб Јована Синобада је у самој цркви. Претпоставља се да је првобитно био сахрањен у порти, али да је црква временом проширена, па се гроб нашао унутар ње Синобад, Милош. Племе Синобад. Београд: СКД „Зора“ Книн–Београд, 2000. COBISS.SR-ID 160319495..
Опис цркве
Црква Светог Ђурђа смјештена је непосредно испод највише тачке Синобадове главице, тако да звоником надвисује сјеверни дио Книна. Окружена је ограђеним гробљем. У непосредној близини цркве, а у оквиру гробља, налази се црквена кућа – братска кућа. Она је била прва позната школа у Книну и у њој је као учитељ радио Доситеј Обрадовић, а у каснијем периоду је служила као книнска резиденција Епископа далматинског Никодима Милаша. Није познато како је црква изгледала у вријеме настанка, а током свог постојања је неколико пута рушена, да би касније била поправљана и дограђивана. С обзиром на тај податак у архитектонском погледу она представља слојевиту грађевину.
Унутрашњост цркве. Иконостас
_1.jpg)
Садашњи изглед црква је добила 1938. године, када је у цјелини обновљена. Тада је изграђен нови звоник, улазна порта и иконостас. За градњу звоника, који је по вертикали богато профилисан степенастим архитравима који га дијеле на три спрата, употребљен је камен добављен с острва Брача. Обрада камена била је повјерена далматинским каменоресцима. Завршни дио звоника отворен је са свих страна, с ниским кровом на четири воде, на којем се налази метални крст Савић, Милорад. Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације: од краја XIV до почетка XX вијека. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2000. ISBN 17-18-08297-6..
Простор унутар цркве, иако невелик, задовољавао је потребе житеља Книнског Поља. Унутрашњост је скромно снабдјевена. С лијеве и десне стране се налазе дрвене стасидионе, сједишта за старије вјернике и истакнуте чланове црквеног одбора. Посебна пажња је посвећена иконостасу који је изрезбарен и оплемењен позлатом, а видљиво је да је рестауриран у неколико наврата.
У цркви у Книнском Пољу је чувана икона непознатог иконописца с друге половине 17. вијека, из периода касног италокритског сликарства и почетка барокизације. Икона Успење Пресвете Богородице је насликана устаљеним критским ликовним језиком. Композициони препис идентично постављених елемената, као и на задарској икони истог наслова, а можда и истог сликара, нешто је развијенији у горњем дијелу, изнад Христа и анђела у мандорли. На икони четири лепршава анђела раширених руку носе Богородицу у слави ка небеској сфери. По свему врло сличан призор насликао је, такође, познати сликар, користећи једино нешто свјетлији инкарнат на икони Успења, која је доспјела у цркву у Шибуљини [3].
Историјат
Црква Светог Ђурђа је једна од најстаријих богомоља подигнутих у сјеверној Далмацији, изузимајући манастире Крку, Крупу и Драговић. Подигнута је око 50 година прије него што су Турци освојили подручје Книнске Крајине (1522). Почетком 15. вијека територију сјеверне Далмације дијелиле су Краљевина Мађарска и Млетачка република. Тек у јулу 1437. године био је склопљен мир по којем је правно утврђен млетачки и мађарски посјед у Далмацији. Током овог периода који је трајао тридесетак година, све док нису почеле прве турске провале, из Босне је у Далмацију пребјегао велики број Срба. С благословом зетског митрополита Јосифа отворене су сљедеће православне цркве: Црква Светог Николе 1446. године (Кула Атлагић), Црква Светог Ђурђа 1456. године (Пађене), Црква Светих апостола Петра и Павла 1458. (Полача) и Црква Светог Стевана 1462. (Голубић). Црква Светог Ђурђа је подигнута у Книнском Пољу око 1468. године, благословом митрополита Ђурђа Милаш, Никодим. Православна Далмација: историјски преглед. Београд: Сфаирос, 1989. ISBN 86-81277-26-X. [нп. 1].
 |
 |
Црква са старим звоником на преслицу. Фотографију је направио др Радивој Симоновић 1910. године.
Након обнављања Пећке патријаршије 1557. године, за далматинске Србе није постављен засебан епископ, него су они били подређени дабробосанском митрополиту. Као један од првих извора, на једном писму из 1573. године, дабробосански митрополит Симеон се потписао као митрополит дабробосански, зворнички, клишки и цијеле Далмације. За вријеме дабробосанског митрополита Аксентија освећено је његовим благословом пет нових цркава (1589—1595). Овај митрополит је долазио у Цетинску Крајину, а служио је архијерејску службу у Цркви Светог Ђурђа 1590. године на Ђурђевдан, и ту је рукоположио једног свештеника и произвео за игумана крупског калуђера Пахомија [2][4].
Кроз историју црква је имала велику улогу у очувању православља и духовности код житеља града Книна и његове околине. Наиме, она је око себе окупљала све православне вјернике, не само из Книнског Поља већ и из шире околине, пошто је у самом граду Книну Црква Покрова Пресвете Богородице подигнута тек 1866. године [2].
Црква је једно вријеме била трн у оку фрањеваца с Висовца. Након ослобођења Книна од Турака 1688, католички фратри су покушали да је преузму, тврдећи да је богомоља раније припадала њиховој вјери. Шибенски бискуп Калегари и фратар Андрија Ресица су се нашли у Книну 1688. године и њима су се придружила два фратра с Висовца с циљем да себи уреде парохију. С обзиром на то да у Книнској Крајини тада није био ни један римокатолик, као ни доста година касније, фратри су покушавали преобратити православне вјернике у своју вјеру. Међутим, наишли су на снажан отпор и тврду вјеру тамошњег православног становништва, који се свом снагом опирао нападима фратара. Фратри су ударили и на Цркву Светог Ђурђа, истичући да је раније била латинска црква. Љетописи православне цркве хвале свештеника Стрвана Љубојевића. Он је енергично бранио права своје цркве, а с црквом је био и сав народ. Наводи се и да је свештеник био ријешен да брани вјеру и оружјем [4]Урош, Мишо; Дмитровић, Јово. Тромеђа: три међе једног народа. Книн: СКД „Зора“ Книн, 1994. COBISS.SR-ID 32993036..
У 18. вијеку, након смрти епископа Саватија, управу над епархијом је преузео његов синовац архимандрит Стефан Љубибратић, кога је патријарх Мојсије са знањем далматинског млетачког провидура завладичио на Сретење 1719. године. Епископ Стефан је одмах почео да обилази епархију и у Книнском Пољу је одржао скупштину са свештенством ради учвршћења дисциплине и пастирске ревности Ратко Јелић (ур.), Алманах: Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Савез удружења православног свештенства СР Хрватске, Загреб, 1971..
Непуна пола вијека касније у црквеном дому (на слици) – братској кући – једно вријеме је и била школа у којој је учитељовао Доситеј Обрадовић. Доситеј је провео зиму 1760/61. године у Загребу учећи латински језик. Потом је отишао у Петрињу и Плашки владици Данилу Јакшићу, који га је посавјетовао да као учитељ у Далмацији заради трошак за пут до Русије. Крајем априла или почетком маја креће најприје у манастир Комоговину, па не нашавши тамо свештеника којег тражи, преко Велебита 15. априла 1761. стиже у манастир Крупу, одакле га игуман упућује протопопу Јовану Новаковићу у Книнско Поље. У Книнском Пољу је учио дјецу у братској кући и том приликом стекао прва знања из италијанског језика Пројекат Растко. Милорад Павић: Био-библиографски прилози о важнијим писцима. Приступљено 20. јула 2010.. Крајем вијека, на дан 30. јула 1796, у цркви је одржана још једна скупштина, прва Скупштина свих православних свештеника из цијеле Далмације, на којој је изабран нови црквени старјешина (генерал-викар) Герасим Зелић, на мјесто преминулог Никанора Богуновића [2].
 |
 |
Осликавање прочеља цркве 1927. године.
Западну фасаду цркве је 1927. године осликао сликар Живко Стојсављевић. Декорације су потојале свега 11. година, од 1927. до 1938, када су по свему судећи уништене при дозидавању куле са звоником [нп. 2].
Страдање цркве након рата
Након завршетка оружаних сукоба у Хрватској, храм Светог Ђорђа у Книну није претрпео велика ратна оштећења, али је из цркве однет део инвентара. Међутим, у годинама које су уследиле, храм је постао мета више вандалских напада.
Први озбиљни инцидент догодио се у ноћи између 2. и 3. октобра 2006. године. У том нападу непознати починиоци су разбили стакло на улазним вратима храма Светог Ђорђа и разбацали грађевински материјал намењен за обнову цркве. О овом случају је обавештена полиција, која је извршила увиђај и покренула потрагу за починиоцима Информативна служба Српске православне цркве (4. октобар 2006). Напад на цркву у Книну. Архива СПЦ. Приступљено 30. априла 2025. .
У ноћи између 7. и 8. новембра 2007. године, храм је поново обијен. Ово је био већ трећи напад у последњих годину дана. Провалници су насилно отворили улазна врата и из цркве однели новац који су затекли. Полиција је обавештена и извршила је увиђај, али починиоци нису откривени СПЦ, Епархија далматинска (новембар 2007). „Проваљен храм св. Георгија у Книну“. Приступљено 21. јула 2010. Архивирано са оригиналне странице 30. октобра 2023..
У ноћи између 17. и 18. јануара 2008. године, храм је поново био мета вандала. Према саопштењу Епархије далматинске, провалници су по пети пут у последња три месеца насилно отворили улазна врата и испретурали инвентар. Том приликом је на вратима начињена већа материјална штета. Учесталост ових напада додатно је узнемирила српско становништво у Книну. Полиција је извршила увиђај и наставила потрагу за починиоцима Блиц онлине (21. јануар 2008). „Поновљен вандалски напад на Храм Светог Георгија у Книну“. Приступљено 21. јула 2010. Mondo.me (21. јануар 2008). Ponavljen vandalski napad na hram u Kninu. Приступљено 30. априла 2025.Радио-телевизија Војводине (21. јануар 2008). Srpska crkva u Kninu poharana - peti put. РТВ – латинична верзија. Приступљено 30. априла 2025..
Дана 12. маја 2010. године, храм Светог Ђурђа у насељу Синобади поново је обијен. Напад је изведен упркос томе што су након претходних напада, по савету полиције, постављена нова и јача улазна врата. Провалници су ипак успели да их развале и испретурају целу унутрашњост храма. Иако је догађај формално окарактерисан као дело из користољубља, из храма ништа није украдено, што је изазвало сумњу да је реч о нападу мотивисаном националном или верском мржњом. Посебно је овај догађај повредио преостале Србе у Книну, јер се догодио само неколико дана након храмовне славе, Ђурђевдана (6. мај), и неколико дана уочи Спасовдана, који се у парохији такође слави као друга слава Радио-телевизија Војводине (12. мај 2010). Nova provala u pravoslavnu crkvu u Kninu. РТВ – латинична верзија. Приступљено 30. априла 2025. Српска православна црква (12. мај 2010). Црква Светог Георгија у Книну опет мета напада. Архивирано 14. маја 2010. на Wayback Machine. Приступљено 30. априла 2025..
У ноћи између 23. и 24. јуна 2010. године, двојица малолетника који живе у непосредној близини храма на Синобадовој главици у Книну провалили су у храм, испретурали унутрашњост и украли новац са икона. Исти починиоци су већ у мају два пута провалили у цркву, отварали ормаре и узимали новац са икона. Полиција их је привела и поднела посебан извештај Општинском државном тужилаштву за малолетнике у Шибенику. У саопштењу Епархије далматинске наведено је да су малолетници већ три пута починили исто дело. Према медијским извештајима, реч је о двојици дечака који живе у близини цркве. Радио-телевизија Србије (26. јун 2010). Dečaci provalili u crkvu u Kninu. РТС – латинична верзија. Приступљено 30. априла 2025. Српске новине, Црна Гора (26. јун 2010). Дечаци провалили у цркву у Книну. (линк недоступан; приступљено 21. јула 2010).Блиц онлине (26. јун 2010). „Книн: Приведени малолетници који су провалили у цркву Светог Георгија“. Приступљено 21. јула 2010..
У септембру 2010. храм је поново два пута био мета напада, први пут уочи празника Рођења Пресвете Богородице (21. септембра), а други пут уочи Крстовдана (27. септембра). У првом случају обијена су врата и испретуран инвентар, док су у другом починиоци покушали да насилно разбију нова, јача врата, али нису успели да уђу унутра. Полиција је тада идентификовала и пронашла починиоце Епархија далматинска СПЦ (1. октобар 2010). Вандали напали храм св. Георгија у Книну. (линк недоступан; приступљено 3. октобра 2010).. У децембру 2011. године забележен је и покушај провале у храм Светог Георгија, при чему су оштећена улазна врата, а материјална штета била је знатна Епархија далматинска. (10. децембар 2011). Покушај провале у храм Светог Георгија у Книну [Архивирана верзија]. Вест епархије..
У поподневним часовима 2. јануара 2013. године, непознати починиоци су оскрнавили гробље код цркве. Према саопштењу Епархије далматинске, том приликом је оштећен већи број гробних места, поломљени крстови, споменици и вазе са цвећем, које су потом разбацане по простору гробља. Иако се напад догодио усред бела дана, починиоци нису били спречени у намери, што је у саопштењу оцењено као наставак перманентног вандализма над храмом и гробљем, уз питање докле ће таква појава трајати NSPM (3. јануар 2013). Епархија далматинска: Оскрнављено православно гробље у Книну. Приступљено 1. маја 2025.. Већ наредног дана, 3. јануара 2013. године, книнска полиција је открила извршиоце овог недела, једног малолетника и троје деце. Како је наведено у званичном саопштењу полиције, деца су без посебног повода оштетила више гробница, покровне плоче, споменике, крстове и ваза на православном гробљу код цркве Светог Ђорђа. Против малолетника је поднета кривична пријава због повреде мира покојника, док је за осталу децу извештај прослеђен надлежном тужилаштву РТС (4. јануар 2013). Откривени вандали у Книну. Приступљено 1. маја 2025..
Галерија
Препоручено читање
- Радуловић, Васка (2018). Книн – храмови Светог великомученика Георгија и Покрова Пресвете Богородице. Срби.хр. Приступљено 01.05.2025.
- Радуловић, Васка (2018). Книн – храмови Светог великомученика Георгија и Покрова Пресвете Богородице. Банија онлајн. Приступљено 01.05.2025.
- Пројекат Црквене матице. Црквене матице Парохије Книн периода 1825. - 1924. Приступљено 3. јуна 2025. године.
Напомене
[нп. 1] У 15. вијеку православна црква у Далмацији је била без формалног јерархијског устројства и без свог одређеног епископа као сталног старјешине. С обзиром на то народ и свештенство су се за своје духовне потребе обраћали сусједним српским епископима, зетском и херцеговачком, а касније и дабробосанском. Наводи се да је поменути зетски митрополит Јосиф произвео јеромонаха Симеона у игумана манастира Крка. Отуда се сматра да су старјешине манастира Крка биле црквене поглавице свих далматинских Срба, а сâм манастир Крка православно црквено средиште у Далмацији.
[нп. 2] Фотографије осликавања западне фасаде цркве су из породичне колекције сликара Живка Стојсављевића. Објављене су на сајту уз сагласност и дозволу унука познатог сликара.