Црква је Светог Георгија у Плавну саграђена је 1618. године, обнова је услиједила 1794. када је попримила облике велике цркве са правоугаоним, таваницом застртим, наосом и полукружном апсидом на истоку. Велики звоник са пирамидом и бројним сполијама је на западној страни. Иконостас је новији рад са иконама на платну, али је преостао и дјелимично сачуван изводни иконостас, са иконома из краја 18. вијека. Један број икона се налази у филијалној цркви у Радљевцу уред. Данко Перић, Книнска Крајина 1: Завичајни клуб Книнска Крајина Београд, Српско културно друштво “Зора”, Книн-Београд, Удружење Срба из Хрватске Београд, 2002..

Црква Светог Георгија у Плавну је један од старијих православних храмова у северној Далмацији. Први пут се помиње у најранијем познатом османском попису дефтеру Клишког санџака из 1550. године, што значи да је црква вероватно подигнута у средњем веку. Њено постојање сведочи о континуитету хришћанског живота на подручју Плавна и пре доласка Османлија, као и о дуговечној присутности српског становништва у том крају. Због свог културно-историјског значаја, црква је данас уврштена у званични Регистар културних добара Републике Хрватске под ознаком Z-6190 Registar.kulturnadobra.hr. Crkva sv. Georgija u Plavnu (Z-6190). Приступљено 15. маја 2025..

Положај цркве

Плавно је једно од највећих села у книнској опћини, а налази се на тромеђи Лике, Далмације и Босне. У центру села стоји црква Св. Георгија, подигнута је према изворима 1618, а обновљена 1794. године.

Опис цркве

Ради се о великој, једнобродној грађевини са кулом звонаром на прочељу. Дубока апсида је на истоку, а унутрашњост застире равна таваница. Грађевина истог оваквог изгледа нашла се и на корицама Доситејева “Првенца”, јер је исти био учитељ у Плавну у седмој деценији 18. вијека (Првенац је штампан у Карловцу 1830). На звонику цркве су уграђене сполије из средњег вијека, као и двије плоче са натписом од којих је читљива само она која помиње Партенија Ђурића, игумана манастира Драговића, чије се име више пута сусреће на полеђинама икона. Плавно је некада било метох манастира Драговића.

Унутрашњост и иконостас

Садашњи иконостас је наручени рад из 19. вијека са иконама на платну. Од старог су преостале доста оштећене престоне иконе, затим горња поља обају крила накадашњих царских двери са карактеристичним резбаријама и са ликовима псалмопјеваца Давида и Соломона, и записом позади. Старом иконостасу су некад припадале и иконе пророка, сада измјештене, као и један број икона који се чува у малој сеоској цркви у недалеком Радљевцу. Међу тим иконама налази се и икона Успења са потписом Вука Сударевића Иконопис Книнске Крајине: Аутор изложбе и каталога Бранко Чоловић, аутор поставке изложбе Никола Кусовац, уред. Јевта Јевтовић Народни Музеј Београд, 1995..

Страдање цркве

Дана 6. септембра 2011. године око 14.00. часова пронађена је проваљена Црква Светог Великомученика Георгија. О овом немилом догађају обавијештена је полиција, која је одмах дошла да изврши увиђај Епархија далматинска. (6. септембар 2011). Проваљена црква у Плавну [Архивирана верзија]. Вест епархије..

Галерија

Црква Светог Георгија у Плавну, 1905. Фотограф: др Радивоје Симоновић Богдан Шекарић (2019), Фотографије др Радивоја Симоновића. Књига друга – Велебит. Нови Сад..

Напомене

[нп. 1] Напомена 1.

  1. нп. 1 Фотографија се налази на сајту епархије далматинске.

Референце