Црква Успења Пресвете Богородице у Србу припада Српској православној епархији горњокарловачкој, унутар Архијерејског намесништва личког, и представља духовно средиште истоимене парохије. Према подацима са званичног сајта Српске православне епархије горњокарловачке, храм Успења Пресвете Богородице у Србу саграђен је пре 1775. године Епархија горњокарловачка. Архијерејско намесништво плашчанско. Приступљено 8. јуна 2025., и од тада представља важну светињу за православну заједницу у овом крају. У ранијим изворима наводи се и година 1877, што је вероватно одражавало тадашњи ниво историјског увида, пре него што су доступна истраживања указала на старије порекло храма.
Храм је спаљен током Другог светског рата, а затим обновљен 1970. године. Након завршетка рата 1995. године, црква је минирана, али је потом поново обновљена 2011. године, и данас се налази у добром стању Пантић, Б. (2015, 3. август / освежено 2021, 24. август). Извор Уне — заборављени бисер Крајине. Спутњик Србија. Приступљено 6. јуна 2025..
Према подацима Српског културног друштва „Просвјета“, Црква Успења Пресвете Богородице у Србу је 1955. године минирана по налогу Народноослободилачког одбора (НОО) општине Срб, иако је након Другог светског рата остала у релативно добром стању (спаљена током рата, али не и потпуно порушена). Обнова храма започета је 1969. године, а настављена 1970. године. Укупна средства утрошена на обнову износила су 170.000 динара. Истовремено је део парохијске земље уступљен одлуком истог Народног одбора за изградњу шест кућа приватницима, две стамбене зграде и зграде милиције, уз обезбеђење новчане накнаде у износу од 350.000 динара Вишњић, Ч. (2016). Цркве су се рушиле и након 1945. године. Просвјета – часопис Српског културног друштва „Просвјета“. Приступљено 8. јуна 2025..
Опис цркве
Храм је основне правоугаоне основе са полукружном апсидом, са пет полукружно засведених прозора са северне стране и централним улазом изнад којег се налази лук са уклесаним крстом. Изнад западног дела храма уздиже се звоник квадратне основе, завршен високим оштрим кровом у виду пирамиде, са лучно изведеним звоничким отворима. Фасада је обложена грубљом малтерисаном завршницом у неутралном тону, са светлим вертикалним елементима који наглашавају ритам прозора и улаза.
Иконостас у храму Успења Пресвете Богородице у Србу израђен је од тамнијег дрвета и одликује се једноставном, али уредном и канонски исправном обрадом. Подељен је у три хоризонтална појаса са симетрично распоређеним иконама, што је уобичајено за православне храмове. У питању је рад у народном стилу, прилагођен руралној цркви, али са јасно дефинисаним литургијским структурама.