Задарска група била је краткотрајна али значајна уметничка појава која је настала 1947. године, када је неколико младих сликара, студената београдске Академије ликовних уметности из класе професора Ивана Табаковића, напустило академију и отишло у Задар. Тамо су, ван институционалних оквира, основали прву послератну уметничку комуну у Југославији Интернационални уметнички студио – Радован Трнавац Мића. Задарска група. Приступљено 14. маја 2025..
Групу су чинили Петар Омчикус, Мића Поповић, Бата Михаиловић, Милета Андрејевић, Вера Божичковић, Косара Бокшан и Љубинка Јовановић, којима су се придружили и неакадемски пријатељи као што су Борислав Михајловић Михиз, Бора Грујић, Радивоје Кнежевић-Кнез, као и браћа Поповић и Андрејевић.
Ови уметници одбацили су соцреалистичке норме и тражили уметничку слободу у природи, светлости Медитерана и ванконтролној креативности. Њихова одлука да напусте академске и идеолошке оквире тог доба била је више од уметничког геста – била је то јасна порука у прилог слободи израза и личне аутономије у уметности. То су препознале и културне институције у Француској, где је чак шесторо чланова Задарске групе одликовано Орденом Легије части – као признање за њихов допринос европској уметности, али и за уметничку слободу коју су заступали у времену ограничења ИСКРА, Сећање на Задарску групу – ликовни бунтовници поново заједно, Приступљено 14. 5. 2025.. Из ове групе ће касније произаћи и чувена група Једанаесторица.
Петар Омчикус и његова супруга Косара Бокшан организовали су уметничке сусрете у Велој Луци на Корчули, где су окупљали уметнике из разних делова Европе Радосављевић Кузмановић, Н. Ж. (2025). Задарска група и њено деловање 1947–1951 (докторска дисертација). Универзитет у Београду, Филозофски факултет. Приступљено 14. маја 2025.. Ова иницијатива показује њихову склоност ка оснивању уметничких заједница у духу комуне и отвореног стваралаштва – идејног модела који је био у основи Задарске групе. Такав приступ неговања уметничког заједништва изван институционалних оквира може се видети као узор или инспирација. Можда управо у том духу треба тражити разлоге што је на Тромеђи настао необично велики број сликара и уметника у односу на величину и број становника тог краја.
Петар Омчикус, последњи живи члан оригиналне групе, преминуо је 2019. године, чиме је Задарска група симболично постала део историје. Њено наслеђе остало је присутно у српској модерној уметности и култури 20. века, а многи од њених чланова су међународно признати и одликовани Радио-телевизија Србије. Задарска група. Радио Београд 2, Приступљено 14. маја 2025..