Ћук
Ћук. Фотографија је преузета са википедијине оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Strigiformes Сове
Породица Strigidae Типичне сове
Род Otus
Биномијална номенклатура
Otus scops (Лине, 1758)
Ареал врсте

зелено - гнјежђење, црвено - пребивалиште, црно - зимовалиште.

Ћук или ушати ћук (Otus scops) је поред мале сове најмања сова која се може наћи на Балкану. Припада најбројнијем роду сова (род Отис) који садржи 33 врсте. Углавном су то ситне до средње велике сове на којима су добро истакнути ушни чуперци [1]. Заступљена је по рубовима шума, гдје се шуме спајају са ливадама и пропланцима. Мале рупе у дрвећу и грађевинама су мјеста у којима се гнијезди, ту често проводи дан, мада зна и да дрема на некој грани уз стабло.

Претежно се храни великим инсектима, а понекед воли да улови по којег ситног глодара. Ћук је типична селица. Гнијезди се у јужној Европи, западној и средњој Азији, а у септембру креће на дуг пут до југа Африке, да би се у априлу поново вратио на исту територију, и у исту рупу у коју се гнијезди [2][3]. Неке популације зимују и у подручју Медитерана.

Опис

Перје Ћука је сиво-смеђе боје, мраморасто и прошарано попут коре дрвета у чијим се дупљама и гнијезди. Дугачак је 19-21 cm, са распоном крила 47-54 cm, а тежине око 90 грама. Има два издигнута чуперка на глави, која подсјећају на уши. Једина је ситна сова с "ушима". Ситнији је од кукумавке (сивог ћука), мање главе, дужег репа и не тако здепаст [1]. Има велике, жуте очи, добро развијене уши и снажне ноге с оштрим панџама [4].

Начин живота

Дању се скрива у свом гнијезду, активан је углавном ноћу, када се оглашава на карактеристичан начин. То његово оглашавање звучи као кратко „ћу“ у једнаким временским интервалима од неколико секунди. Може се чути с прољећних вечери по парковима и шумарцима и око насеља [5]. Чест је у вртовима и гајевима, у градовима. Храни се претежно инсектима, гуштерима, мањим птицама и мањим сисарима.

Ћук је једина наша сова која је права селица. Углавном сели у подручје тропске Африке, али неке популације зимују и у подручју Медитерана.

Размножавање

Обично гнијезди у дупљама дрвета и рупама у зидовима. У пологу је обично 3-6 јаја. Женка лежи на јајима 24–25 дана. О младима се брину оба родитеља и способни су за лет након 21-29 данастарости. Осамостаљују се у доби од 7–10 недјеља [4]. 

Презиме Ћук

Презиме Ћук је присутно у Далмацији у Биовичином Селу и у Лици (Зрмања, Мала Попина, Отрић, Грачац). Крајем 19. вијека дио је прешао у Босну у село Мекаље код Санског Моста, док је презиме веома често и у Херцеговини. У средњој и сјеверној Далмацији и у Книну данас живи око 1300 особа с презименом Ћук [6].

Референце

  1. Сајт о птицама (www.ptice.net): Сове, Ћук.
  2. Википедија на српском језику: Ћук.
  3. Миливој Вучановић. Сове вршачких планина. Радио Београд. Приступљено дана 20. мај 2011.
  4. Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
  5. Далиборка Станковић (2009). Све Сове Србије. Политикин забавник. Приступљено 20. мај 2011. Архивирано 24.01.2013. 
  6. Интернет сајт (www.ogorje.net), порјекло презимена Ћук.
  7. Свјетска база података о птицама (Avibase): Eurasian Scops-Owl (Otus scops).