| Дивљи голуб | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Columbiformes | Голупчарке |
| Породица | Columbidae | Голубови |
| Род | Columba | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Columba livia (Gmelin, 1789) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
Дивљи голуб или голуб пећинар (Columba livia) је врста птице станарице из породице Голубова (Columbidae). Према подацима, од голуба пећинара су настале домаће пасмине. Домаћи голуб (Columba livia domestica) по изгледу јако подсјећа на правог дивљег голуба. Без обзира на обојеност, голубови насељених мјеста представљају мјешанце дивљих и разних раса домаћих голубова, и управо то укрштање угрожава правог дивљег голуба, чија је бројност у осјетном паду [2].
Дивљи голуб је уз голуба гривњаша и дупљаша једини исконски дивљи голуб на нашим просторима. Најрадије настањује топлијиа поднебља, а обитава у непосредној близини клисура и стијења (планинских литица). Често се може пронаћи у близини воде на неприступачним мјестима стјеновитих предјела.
Опис врсте
Дужина тијела износи око 32 cm, распон крила 63 cm, а дужина репа 10 cm. Мужјак тежи до 400 грама, док је голубица нешто мања. Перје на грудима и на врату има тамни металан одсјај, који је обично с доње стране пурпурног сјаја, док је с горње стране плаво-зелене боје. Преко крила има двије широке црне црте. Изнат тртице је бијела мрља. Реп је обрубљен широким црним обрубом, осим крајњих репних пера која су бијела [3]. На доњем дјелу леђа налази се свијетлије перје. Женка је нешто бљеђе боје и има знатно мање сјаја на грудима и врату. Лети брже од голуба гривнаша, али ниже
Домаћи голуб
Најчешће сиве боје, на трбуху бијеле. Плах је и опрезан па му се врло тешко приближити. Лако га је наћи у близини људских насеља. Пребива у парковима, вртовима и пољима, а храни се сјеменака, пужевима, инсектима и разним црволиким животињама. Гнијездо гради у рупама зидова од сухе траве и сламе. Женка снесе 2 бијела јаја и сједи на њима 17 дана. Млади напуштају гнијездо након 30-35 дана [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 50
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3