| Гавран | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Passeriformes | Птице пјевачице |
| Породица | Corvidae | Вране |
| Род | Corvus | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Corvus corax (Карл Лине, 1758) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
Гавран, црни гавран или велики гавран (Corvus corax) је врста птице станарице из породице Врана (Corvidae). Највећа је птица из реда птица пјевачица, дужине тијела 54-67 cm и распона крила 115-130 cm [2]. Цијело тијело је једнолично црно, перје на горњим дијеловима и крилима има плавкасти и љубичасти одсјај, а перје на доњим дијеловима зеленкасти. Ноге су црне, с великим прстима и панџама [3]. Има клинасти реп (ромбоидан у лету), а перје на грлу му је накостријешено. Очи су смеђе. Кљун је црне боје, веома снажан, повелик и незграпан. И мужјак и женка су истог изгледа, само што је женка мања од мужјака, док су млади црнкасто смеђи без одсјаја.
Гавран је изузетно интелигентна животиња, која је коегзистирала са људима хиљадама година и постала је предмет бројних митова, народних предања и књижевних дјела. Ако га изведемо из гнијезда као младу птицу, припитомиће се послијле кратког времена. У друштву са људима, његова памет се јако изоштри, тако да резултати заслужују право дивљење [4]. Плашљив је. Оглашава се дубоким, крештавим, препознатљивим двосложним зовом, “кро-карр”, које неки чују и као “гроб-гроб”.
Распрострањен је у цијелој Европи, налазимо га и у највећем дијелу Азије, а исто тако и у читавој сјеверној Америци. Код нас је чест само у неким крајевима, док је у другим искорјењен [4]. Можда не постоји ниједна друга птица коју бисмо с већим правом могли да назовемо сваштоједом од њега. Храни се ситнијом дивљачи, птицама, јајима, жабама, инсектима и црволиким животињама. Прија му и воће, плодови, зрневље (житарице) и разно биље, па се често може видјети како по тлу тражи храну.
Живи на отвореним теренима са стаблима, најчешћи је на камењарима по обронцима брда и планина; гнезди се на литици, а понекад и на далеководима [2]. Гнијезди се од фебруара до априла. Гнијездо гради на врховима високог дрвећа од шибља и облаже га травом, маховином и лишћем. Женка снесе 3-6 јаја и сједи на њима 19 дана. Оба родитеља се брину за младунце [5]. Изван гнјездилишне сезоне се повремено окупља у већа јата.
Презимена Гавран, Гавранић и Гаврановић
Презиме Гаврановић је најбројније у Босанској Крајини, у општини Приједор, гдје се сваки шездесети становник презивао Гаврановић. Презиме је присутно у Црној Гори, Почитељу (БиХ), и у Србцу у босанској Посавини. У Републици Хрватској данас живи око осамсто Гаврановића у више од триста домаћинстава, док се процјењује да их је средином прошлог вијека било приближно двјеста, откада се њихов број готово учетверостручио.
Презиме Гавранић је присутно у западној Босни у Црном Лугу.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Гавран велики, стр. 48
- 4.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 472: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
- 5.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3