| Средњи дјетлић | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Piciformes | Дјетлићи |
| Породица | Picidae | – |
| Род | Dendrocopos | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Dendrocopos medius (Карл Лине, 1758) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
Средњи дјетлић или црвеноглави дјетлић (Dendrocopos medius) је врста птице из породице Дјетлића (Picidae). Распон крила одрасле птице је 33-34 cm, а дужина од врха кљуна до краја репа је 20-22 cm. На тијелу црвеноглавог дјетлића превладава црно и бијело перје. Мужјак и женка су готово једнаке величине, а црвена перната „круна" је код мужјака интензивније црвене боје [2].
Глобални ареал врсте се простире у западном палеарктику (средњој и јужној Европи), источно од Француске преко средње Европе и Балкана до Турске и Ирана на југоистоку, односно до европског дјела Русије, Балтика на сјеверу и Црног мора и Кавказа на југу.
Црвеноглави дјетлић насељава претежно топле листопадне шуме континенталног дјела Европе, преферирајући старе храстове шуме гдје остварује највеће густине популације. У бореалним шумама је изузетно риједак. Широм ареала претежно показује популације мале и варијабилне густине за шта се сматра кривим модерно шумарство које нарочито експлоатише храстово дрво.
Његова је распрострањеност везана уз присуство храста и других стабала грубе коре, јер само такве шуме обилују инсектима којима се хране. Груба кора старих храстова, обрасла маховином савршено је станиште за бројне инсекте које црвеноглави дјетлић скупља својим релативно слабим, шиљатим кљуном и кратким језиком. Понекад једе и сјеменке и меко воће. За разлику од других дјетлића, кљун најчешће користи као пинцету, а не као длијето. Такођер, црвеноглави дјетлић никад не куцка (бубња) по деблу или гранама, а што је особина територијалног гласања других дјетлића. Најчешће га се може видјети како скакуће по хоризонталним дебелим гранама у потрази за храном [2].
Оптимално станиште налази у старим шумама, а гнијезди и у парковима и старим воћњацима. Гнијезда прави у дупљама које издуби у деблу већ болесног или физиолошки ослабљеног стабла. У дупљи и спава. Дупља се налази на висина од 1,25-4,5 m изнад тла. Дубока је око 35 cm, а њен округли отвор има промјер око 5 cm. Женка крајем априла излегне 4-7 јаја из којих ће се за 11-14 дана излећи птићи. За младе се брину оба родитеља. Кад су стари 22-23 дана способни су за лет и напуштају дупљу, али ће их родитељи настави хранити још сљедеће двије недјеље [2].
Дјетлићи се већином гнијезде у старијим стаблима у којима су започели процеси труљења или чак и у мртвим стојећим стаблима. Они не оштећују вриједне дијелове стабала. Дупље дјетлића су од изузетне важности за опстанак великог броја других врста птица, сисара (посебно шишмиша) и других животиња, па чак и инсеката. Због тога се дјетлиће сматра кључним врстама у екосистему тј. врстама које не морају бити најбројније, али имају изузетно велики утицај на структуру и функционирање екосистема. У Хрватској су сви дјетлићи строго заштићени Законом о заштити природе [2].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Државни завод за заштиту природе Републике Хрватске: Црвеноглави дјетлић (Dendrocopos medius).
Спољашње везе
- Оливера Лекић: Детлићи (Picidae). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Предео изузетних одлика Власина: Средњи детлић (Dendrocopus medius)
- Интернет сајт (www.ptice.net), фотографије Средњег дјетлића (Dendrocopos medius)
- Сајт Животињско царство: Детлић (фамилија Picidae и подфамилија Picinae).
- Интернет сајт о биоразноликости вугровечке околице, фотографије црвеноглавог дјетлића.