Аленка Ранчић (Книн, 17. фебруар 1935 – Београд, 26. јануар 2005) била је српска глумица.
Биографија
Аленка Ранчић је била једна од првих школованих глумица у Југославији. На почетку каријере била је члан Народног позоришта у Титограду, а потом се посвијетила раду на филму, гдје је остварила око 30 улога.
У филму Божидара Ранчића Бела рода 1960. године остварила је прву главну улогу, заједно са својим супругом Јованом Ранчићем, који је био познати глумац, сценариста и редитељ. Са својим супругом је касније сарађивала и као глумица и као умјетнички сарадник на филмовима – Дечак и виолина, Последња трка, Маховина на асфалту и Сунцокрети, гдје је била и косценариста.
Значајне улоге остварила је и у филмовима Живојина Павловића – Кад будем мртав и бео, Буђење пацова и Заседа.
Била је прва жена директор Филмског фестивала у Нишу.
Умрла је 26. јануара 2005. године у Београду.
Филмографија
1961. – Парче плавог неба
1962. – Прозван је и V-3
1964. – Службени положај
1965. – Лажнивка
1966. – До победе и даље
1967. – Кад будем мртав и бео
1967. – Буђење пацова
1968. – Вук са Проклетија
1969. – Заседа
1969. – Осека
1971. – Клопка за генерала (Мајка)
1973. – Живети од љубави (Ана)
1974. – Нож
1974. – СБ затвара круг (Вера)
1975. – Дечак и виолина
1979. – Последња трка (Разредни старешина)
1979. – Национална класа (Цукон Емилија)
1980. – Трен, серија
1981. – Нека друга жена
1981. – Лов у мутном
1982. – Живети као сав нормалан свет
1983. – Маховина на асфалту (Вера)
1984. – Откос, серија (Жена на станици)
1984. – Бањица, серија
1986. – Свечана обавеза, серија (Катица)
1988. – Сунцокрети
1995. – Наслеђе, серија
1995. – Трећа срећа
1996. – Горе доле (медицинска сестра)