Динко Шимуновић (Книн, 1. септембар 1873 - Загреб, 3. авугуст 1933), био је писац.
Највећи дио свога дјетињства провео је у селима Цетинске Крајине, гдје му је отац службовао као учитељ. У својим књижевним радовима описивао је Далматинсу Загору, крајеве између ријека Крке и Цетине. Овај простор за Шимуновића представља основицу за његово књижевно стваралаштво. У својим дјелима он истиче традицију и патријахалност народа тога простора и тежи његовој идеализацији. У чланку часописа " Нова Европа" под називом Далматинско Загорје изразио је сву љубав према том крају и његовим људима. Главна дјела су му:
- Мркодол""
- Ђердан"
- "Младост"
- "Алкар"
- "Туђинац"
- "Породица Винчић"
- "Дуга"
- "Са Крке и Цетине"
- "Муљка"
- "Марица или Мари Џејн"