Ратко Адамовић (Книн, 10. октобар 1942) је српски писац, есејиста и књижевни критичар. Школовао се у Београду, где је завршио студије компаративне књижевности на Филолошком факултету. Био је дугогодишњи уредник књижевне трибине Француска у Удружењу књижевника Србије и један од истакнутих чланова тог удружења. Последњих година потпуно се посветио писању.
Аутор је четрнаест романа, као и четири збирке приповедака и есеја, насталих у периоду од 1971. до 2016. године. Његова збирка У вртовима духа садржи есеје о значајним интелектуалцима 20. века. За роман Бесмртни Калеб добио је Награду Исидора Секулић 1997. године, а у периоду од 2009. до 2016. био је и председник жирија ове награде. Од 2012. године је добитник Националне пензије Републике Србије за изузетан допринос уметности и култури.
Његова дела су превођена на више језика: роман Конопaц објављен је на пољском (1982), док су поједине приче укључене у немачке (1979), литванске (1992) и енглеске антологије (1998). Његов књижевни рад често се повезује са српском научном фантастиком.
Иако се у неким интернет-биографијама као место рођења наводи Сарајево, више извора потврђује да је рођен у Книну, што је и сам јавно потврдио учешћем на културно-политичком скупу у родном граду у јулу 1990. године. Ратко Адамовић је члан Међународног ПЕН центра и живи у Београду.
Проза му се одликује богатом имагинацијом, тежњом за понирањем у скривене просторе људске психе и трагањем за спојевима реалног и фантастичног. Објавио је више књига –
|
|
Видео-записи
Радио телевизија Војводине – Интервју с Ратком Адамовићем.
|
|
|
Литература
- Српска породична енциклопедија