Илија Миљковић (Равни Котари, прва половина 17. вијека - Задар, 1. март 1659) је био ускок, сердар.
Уз Стојана Јанковића и оца му Јанка Митровића, Миљковић је један од најистакнутијих морлачких (српских) вођа. У честим обрачунима Срба са Турцима веома вјешто је водио своју чету. Фебруара 1659. године "Морлаци здружени с осталим крајшницима, њих око двије хиљаде на броју, међу којима 800 коњаника, провалили су у цетинско поље и прешавши ону ријеку далеко пола дана хода од Клиса ... су се доиста показали брзи" [1].
Током те битке на Морлаке се сконцентрисала главна турска снага и уз сопствене губитке приморала Морлаке на повлачење, али су тада рањена оба морлачка сердара: Јанко Митровић и Илија Миљковић. Обојица су ускоро умрла у Задру од посљедица рањавања. Миљковић је сахрањен у Светом Доменику [2]
Референце
- 1.^ Бошко Десница, Неколико прилога историјском проучавању народних пјесама, међунаслов Смрт Јанка Митровића и Илије Миљковића; Магазин сјеверне Даламције 1934, стр. 16-17.
- 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије (2. том, стр. 897) ; Нови Сад : Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0316-3