Доњи Карин

Доњи Карин је насељено место у Буковици, тачније на граници између кршевитог подручја Буковице и плодне равнице Равних Котара. Административно припада граду Бенковцу у Задарској жупанији, док оближње село Горњи Карин припада граду Обровцу. Оба места раздваја река Каријшница, а некада су заједно припадала општини Обровац. Након рата су административно раздвојена.

Од памтивека, у овом крају живе Срби, а у Доњем Карину и данас живи нешто више од стотину становника, приближно подједнако Срба и Хрвата. У месту се налази српски православни храм Светих Кирика и Јулите, подигнут 1537. године, који доминира читавим крајем и сведочи о вековном присуству православља на овом простору. Према речима пароха Немање Мијатовића, на овом подручју постоји и мања црква из 11. века којој је потребна обнова, док је црква Свeте Недеље у Горњем Карину срушена током деведесетих година Spasojević, Lj. (2020). Karin: Duša je tamo gdje ste rođeni. Banija Online. Приступљено 16. маја 2025.

Крај оживи сваке године 28. јула, када се слави храмовна слава Светих Кирика и Јулите када црква буде препуна, али се, упркос томе, мали број људи трајно враћа у родни крај.

Географија

За ова два села је одомаћен заједнички назив Карин. Карин се налази на обали Каринског залива, природног наставка Новиградског Залива Јадранског мора, који локално становништво назива Каринско море. Због свог географског положаја, Карин је био познат у региону као једино село са српском етничком већином на хрватској обали, а од 1991. до 1995. је био једини излаз на море Републике Српске Крајине.

Историјски и археолошки локалитети Доњег Карина

Село Доњи Карин обилује значајним археолошким и историјским локалитетима који сведоче о вишевековној континуираној насељености овог простора од праисторије до новог века.

На узвишењу изнад села налази се Градина Миодраг, позната и као Миленково брдо, која је уписана у Регистар културних добара Републике Хрватске као непокретно културно добро (бр. З-6173). Археолошка истраживања показују да је ово место било насељено од гвозденог доба, а у време либурнске и римске власти овде се налазило античко насеље Corinium, основано у 3. веку. Corinium се у средњем веку развио у град Карин, који је као хрватско утврђење забележен у делу De Administrando Imperio византијског цара Константина VII у 10. веку.

У подножју градине, на простору између цркве Светог Марка и ушћа Каришнице, налазила се кула Синобадуша, некадашње утврђење из османског периода, које је служило као кућа каринског диздара. Према историјским изворима, након ослобођења Карина у пролеће 1684. године, Јован Синобад, вођа морлачких јединица у служби Млетачке републике, добија ову кулу у власништво као награду за војне заслуге. Уједно, Јован је заслужан за насељавање становништва у Доњем Карину, доводећи више десетина, а према неким изворима и преко сто породица из залеђа из Модриног и околних села.

Сачувана народна традиција, као и сведочанство Бошка Деснице из 1933. године, потврђују да су рушевине Синобадуше биле видљиве и у првој половини 20. века, као и да је постојала фотографија ове куле. Њено име живи у топонимији и предању, као сведочанство једног важног периода у историји Доњег Карина и шире Равних Котара и Буковице.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

По попису из 1991. године, Доњи Карин је имао 514 становника, од којих су 504 били Срби. Као и у остатку РСК, српско становништво је етнички очишћено у хрватској војној операцији Олуја. Након Олује, у Карин се населила неколицина Хрвата из БиХ, који су углавном запосјели куће и викендице пријашњих српских власника. По попису из 2001. године, Доњи Карин је имао 108 становника, од чега 48 Хрвата а 43 Срба. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена из Доњег Карина

Село Доњи Карин имало је стабилну српску већину све до краја 20. века, са дубоким коренима који се могу пратити још у млетачком катастру из 1709. године. Православне породице у селу су у већини случајева биле присутне већ у 18. веку, са јасно забележеним крсним славама и породичним предањима. У наставку следи преглед најзаступљенијих презимена у селу према попису из 1948. године, уз напомену о слави и историјској присутности Зрнић, С. (2. март 2019). Порекло презимена – село Доњи Карин (Бенковац). Портал Порекло. Приступљено 17. маја 2025.:

• Алавања — Православци, славе Св. Јована (присутни у 18. веку)
• Богуновић — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Видић — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Дмиовић / Дмијовић — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Дуброја — Православци, славе Св. Јована (присутни у 18. веку)
• Иваниш — Православци, славе Св. Јована (присутни у 18. веку)
• Кончаревић — Православци, славе Св. Николу (присутни у 18. веку)
• Кужет / Кужат — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Кукавица — Православци, славе Св. Николу (присутни у 18. веку)
• Лакић — Православци, славе Св. Николу и Св. Јована (присутни у 18. веку)
• Лацмановић — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Лежаја — Православци, славе Св. Николу (присутни у 18. веку)
• Миланко — Православци, славе Св. Николу
• Миовић / Мијовић — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Симић — Православци, славе Св. Георгија
• Стегњаја — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Шуша — Православци, славе Св. Стефана (присутни у 18. веку)

Познате личности

• Симеон Кончаревић (рођ. око 1690) епископ Далмације и Бока которске

Видео записи

Видео из серијала Путокази (Банјалучка хроника) приказује живот у Доњем и Горњем Карину, осврћући се на прошлост и садашњост овог краја на обали најмањег мора на свету.

Напомене

[нп. 1] Насеља Доњи Карин и Горњи Карин (град Обровац), исказују се од 1948. До 1931. исказивано је насеље под именом Карин. За то бивше насеље подаци у 1857, 1869, 1921. и 1931. и дио података од 1890. до 1910. садржани су у насељу Горњи Карин. Подаци од 1880. до 1910. односе се на бивши дио насеља Карин-Манастир, који је тих година био одвојено исказиван, те на дио насеља Каришница у 1880. и 1910.

Препоручено читање

Радуловић, Васка (2025). Ни сигурног пута ни редовног превоза за ђака првака. Срби.хр. Приступљено 16. маја 2025.

Референце