Смрдеље су насељено мјесто у Буковици. Налази се 4 км југозападно од Кистања. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн.
Историја
Село Смрдеље, познато је као локалитет још у старом вјеку, мада насељеним у почетку хрватским живљем.
Географија
Положај и облик насеља
Село се развило уз регионални пут од Варивода и Ђеврсака према Рошком Слапу у дужини од читавих 4-5 километара.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
| 286 | 717 | 322 | 330 | 331 | 364 | 400 | 485 | 563 | 615 |
Према попису из 1991, Смрдеље су имале близу 150 домаћинстава са 530 становника, од тога 524 Срба и 6 осталих, без иједног Хрвата или Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:
| Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961. | 655 | - | - | - | - |
| 1971. | 633 | 625 | - | 6 | 2 |
| 1981. | 529 | 495 | 1 | 32 | 1 |
| 1991. | 530 | 524 | - | - | 6 |
Презимена из Смрдеља
- Врањковић - Православци, славе Св. Георгија
- Гвозден - Православци, није познато
- Гњидић - Православци, славе Св. Николу
- Дракула - Православци, славе Св. Стефана Дечанског
- Лапчић - Православци, славе Св. Јована
- Матијевић - Православци, славе Св. Георгија
- Томасовић - Православци, славе Св. Николу
- Шкарић - Православци, славе Св. Николу
Економија
Смрдеље су сматрале за једно од најсиромашнијих села Книнске општине, највише због свог положаја према ријеци Крки и због веома сиромашног поља. Велики број мјштана се иселио седамдесетих година XX вијека углавном у Србију (доста их је у Ердевику), у иностранство и нешто у приморске градове, као и у околна села. [6]
У Смрдељима су радиле двије радње и један, назови, угоститељски објекат.
Школа и Црква
Парохијско средиште Смрдеља је црква Св. Николе у Братишковцима, док су имали посебно гробље направљено "испод села", на ободима сиромашног крашног поља. [6]
Напомене
- нп.1 За 1869. годину, садржани су подаци и за насеље Вариводе.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096