Мосећ је насеље код Дрниша, које данас припада општини Ружић. Састоји се од више удаљених заселака на планини Мосећ, мада је један дио села у Петровом пољу.
На Мосећу се налази римокатоличка црква Св. Мартина из 1890. године.
Демографија
Према попису из 1991. године, Мосећ је имао 149 становника, од чега 134 Хрвата, 10 Срба и 5 осталих. Према попису из 2011, има 75 становника.
На Мосећу су српски засеоци Милаковићи и Вукашини. Милаковићи су једним дијелом прешли у римокатолике, након што су били унијати. Заселак Вукашини је без становника још од половине 20. вијека, јер су се његови становници преселили у Кричке. Православци са Мосећа су припадали парохији Кричке.
Презимена и породице на Мосећу
Податке о породицама у Мосећу преносимо на основу истраживања Слободана Зрнића, Презимена Дрнишке Крајине, објављеног на порталу Порекло 31. децембра 2023. године Зрнић, Презимена Дрнишке Крајине, Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025Зрнић, Порекло презимена, село Мосећ (Дрниш), Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025. У загради су наведени период првог помена породице и број лица са тим презименом према попису из 1948. године (формат: број / 1948).
Православне породице
- Вукашин — славе Никољдан (присутни од 1710, 100 присутних 1948.)
Настали од Радоњића; пресељавани са Мосећа у Кричке; заселак на Мосећу остао празан до 1980. - Грбавица / Павић — славе Никољдан (присутни од средине 18. века, ишчезли у 19. веку)
Настали од Радоњића; неки потомци прешли на унију 1830-их; у 20. веку постојале само римокатоличке Грбавице. - Милаковић — славе Ђурђевдан (присутни од 1710, 55 / 1948)
Део прешао на унију и римокатоличанство; православни у засеоку код Барана и у Ружићу. - Радоњић / Радонић — славе Никољдан (присутни у 18. веку)
Од њих су настали Вукашини, Грбавице и Борјани; имали поседе на Мосећу и у Кричкама.
Прешли са православља на римокатоличку веру
- Грбавица — прелазак на унију и римокатоличанство током 19. века
Петар Грбавица рођ. 1800. већ 1832. наведен као римокатолик; потомци у 20. веку римокатолици. - Милаковић — део породица прешао на унију (1830-их), потом на римокатоличанство
Надимак Брадарић; последњи унијат сахрањен 1940. на гркокатоличком гробљу у Кричкама.
Римокатоличке породице
- Баран — присутни од 1735, 42 / 1948
Чланови породице: Стипан, Никола, Мио и Марко Барановић. - Бунарџија — присутни од 1710, 12 / 1948
Уписан Иван Бунарџић пок. Мате. - Дугеч — присутни од 1756, 30 / 1948
Огранак Обућина; из Ружића, имали земљу на Мосећу. - Елез — присутни од 1712, 66 / 1948
Стипан Елезовић умро 1737. на Мосећу; могућа веза са Ружићем. - Мијатовић — присутни од 1735, 14 / 1948
Михо Милатовић, Јосип и Грго Мијаљевић (вјероватно Мијатовићи). - Параћ — присутни од 1756, 21 / 1948
Филип и Анте Параћ. - Шперанда — присутни од краја 18. века, 21 / 1948
Огранак Параћа; Иван Параћ-Шперанда. - Струње — присутни од 1712, 70 / 1948
Надимак Куривук у 19. веку. - Шарић / Шаре — присутни од 1796, 20 / 1948
Огранак Обућина; Јуре Обућина-Шаре.