Ружић

Ружић је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Некада је село припадало општини Дрниш, а данас се налази у новоформираној општини Ружић у оквиру Шибенско-книнске жупаније. Сједиште општине Ружић је насеље Градац.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године ^{[нп. 1]} Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991, насеље Ружић је имало 463 становника, од чега било 98 Срба, 358 Хрвата и 7 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена и породице у Ружићу

Податке о породицама у Ружићу преносимо на основу истраживања Слободана Зрнића, Презимена Дрнишке Крајине, објављеног на порталу Порекло 31. децембра 2023. године Зрнић, Презимена Дрнишке Крајине, Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025Зрнић, Порекло презимена, село Ружић (Дрниш), Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025. У загради су наведени период првог помена породице и број лица са тим презименом према попису из 1948. године (формат: број / 1948).

Православне породице  

• Лунић  — славе Ђурђевдан (присутни од 1689, 103 присутна 1948.)
  Пореклом из Јања код Шипова; досељени у Бителић, а имали поседе и у Ружићу; средином 18. века бројни у месту.

Православци / римокатолици (или унијати)  

• Милаковић — славе Ђурђевдан (присутни од краја 19. века, 6 / 1948)
  Пореклом са Мосећа; део остао православан, други део прешао на унију и римокатоличанство.

Римокатоличке породице (основно насеље Ружић)  

• Билага — присутни од краја 18. века, нестали до 1948
  Вероватно огранак Обућина.  
• Бунарџија — присутни од 1756, 1 / 1948
• Вештић / Вестић — присутни од 1590, 51 / 1948
• Габрић — присутни од 1879, 19 / 1948
  Пореклом из Отавица.
• Дугеч — огранак Обућина (присутни од 1756, 21 / 1948)
• Елез — присутни од 1712, 9 / 1948
• Звицер — вероватно огранак Обућина (присутни од краја 18. века, 7 / 1948)
• Мијатовић — присутни од почетка 19. века, 14 / 1948
• Параћ — присутни од 1756, 21 / 1948
  Присутни и у Бучићу (вероватно повезани).
• Пућо  — присутни од 1878, 8 / 1948
  Порекло из Кањана.
• Скејо — огранак Обућина (присутни од 1878, 16 / 1948)
• Шарић — огранак Обућина (присутни од почетка 19. века, 27 / 1948)
• Шперанда — огранак Параћа са Мосећа (присутни од краја 19. века, 6 / 1948)

Римокатоличке породице — заселак Гајине (Ружић)  

• Билаћ — огранак Валиџића (присутни од краја 18. века, 14 / 1948)  
• Валиџић — надимак Шешула (присутни од 1707, 11 / 1948)
  Стара и бројна породица; повезани с другим огранцима.
• Дебак — огранак Валиџића (присутни од краја 18. века, 9 / 1948)
• Јукица — огранак Валиџића (присутни од краја 18. века, 69 / 1948)
• Марјан / Маријан — огранак Валиџића (присутни од 1756, 4 / 1948)

Римокатоличке породице — заселак Бучић (Ружић)  

• Арамбашић-Кукељ — присутни у 18. и 19. веку, нестали до 1948  
• Бојчић — присутни од 1712, 64 / 1948
  Према предању покрштени муслимани; везани и за простор Кричака (Беглук).
• Вукичевић — присутни од 1733, 2 / 1948
• Параћ — присутни у Бучићу од 1756, (везани укупно 21 / 1948)
• Пиук / Пијук — присутни од 1737, 23 / 1948

Напомене

[нп. 1] Општина Ружић је настала из старе општине Дрниш.

Референце