Сиверић је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налази се на западном ободу Петровог поља, у подножју Промине. То је највеће село дрнишког краја. Административно припада граду Дрнишу у оквиру Шибенско-книнске жупаније.
У Сиверићу се налази римокатоличка Црква Св. Петар.
Рудник мрког угља, некада највећи у Далмацији, затворен је. Село има свој фудбалски клуб Рудар.
Из Сиверића је био познати хрватски композитор Крсто Одак.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
| 651 | 642 | 817 | 919 | 1156 | 1059 | 1043 | 1483 | 1514 | 1593 |
Према попису из 1991. године, Сиверић је имао 992 становника, 881 Хрвата, 97 Срба, 3 Југословена и 11 осталих. Срби живе углавном у засеоцима према Тепљуху. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:
| Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961. | 1627 | 285 | 1326 | 0 | 16 |
| 1971. | 1413 | 217 | 1172 | 17 | 7 |
| 1981. | 1145 | 163 | 923 | 30 | 29 |
| 1991. | 992 | 97 | 881 | 3 | 11 |
Презимена из Сиверића
- Букарица — Римокатолици
- Иваз — Православци, славе Св. Николу
- Крстановић — Православци
- Лилић — Римокатолици
- Лончар — Православци
- Милета — Православци
- Мрђен — Римокатолици
- Одак — Римокатолици
- Рамљак — Римокатолици
- Тодоровић — Православци
- Томић — Православци
- Чакић — Римокатолици
- Шиклић — Римокатолици
Економија
У Сиверићу је радила "Рударска потрошачка обртна задруга" основана и регистрована 1910. године, са неограниченим јемством [6].
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4