Штиково

Штиково је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Најближе веће мјесто Штикову је Врлика. Штиково је село разбијеног типа, које се састоји од више засеока у котлини између Свилаје и Козјака. Административно припада граду Дрнишу у оквиру Шибенско-книнске жупаније. До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Дрниш.

У Штикову се налази православна Црква Светог Луке из 1816. године. Такође, у селу постоји и римокатоличка Црква Св. Лука.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991, насеље Штиково је имало 360 становника, од чега било 324 Срба, 30 Хрвата и 1 Југословен. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена из Штикова

• Богдановић — Православци, славе Св. Илију
• Бура — Православци, славе Св. Луку
• Вудраговић — Православци, славе Св. Ђурђа
• Вујевић — Римокатолици
• Граовац — Православци, славе Св. Јована
• Грујић — Православци, славе Св. Игњатија
• Девић — Православци, славе Св. Луку
• Ераковић — Православци, славе Св. Ђурђа
• Кнежевић — Православци, славе Св. Стефана
• Ненадић — Православци, славе Св. Ђурђа

Немам сачуване писани документе о самом настанку села Штиково, усмена предања, приче и локалне анегдоте преносе се с колена на колено и дају увид у досељавање првих становника и формирање штитковачких заселака Штиково: Завичајни клуб Штиковљана (stikovo.org). архивирано 4.11.2012..

Породица Богдановић доселила се у Штиково из Босне

Породица Бура (или Бурић) по предању потиче од хајдука Митра Буре из Биочића, који је био познат по томе што је у Босни под турском влашћу крао коње и продавао их у Дрнишу. Према предању, млетачки провидур у Книну му је обећао имање у Штикову уколико успе да украде кобилу од турског бега из Ливна. Митар је на Божић извео смелу крађу и довео кобилу у Книн, након чега је добио земљу у Штикову и ту се населио. Од њега, по предању, потичу први носиоци презимена Бура у том крају. Пре Бура у том крају су живеле Лајавице које су напрасно исчезле.

Породица Вудраговић важи за једну од последњих досељених у Штиково. По народном казивању, њихова каснија сеоба огледа се у томе што нису формирали компактан заселак, већ су насељени измешано са породицом Вујевић. За разлику од осталих заједница у селу, Вудраговићи немају своје колибе, имања у планини (Козјак) нити на другим оближњим просторима. Њихове њиве су такође неравномерно распоређене и разбацане, без јасне концентрације на одређеној локацији.

Вујевићи су пореклом из Црне Горе, одакле су се најпре доселили у Галу, мало место у залеђу Задра. Из Гала су се тројица браће, према предању, преселила у Штиково. Један од њих се настанио са породицом у данашњем заселку Вујевићи и бавио се земљорадњом. Други брат је насељен у Калате, подно Дебелог брда (између данашњих Ераковића и Бурића), где је чувао овце. Трећи се бавио чувањем коза и настанио се у Ћориће, на простору између данашњих Кнежевића и Ненадића. 

Граовци (или Гравци) су се у Штикову настанили након бекства од Турака, према предању које их повезује са ослобађањем Дрниша. Два брата из ове породице, по наруџбини угледних Дрнишана, учествовала су у краткотрајном ослобађању Дрниша од Турака. За успешну акцију, као награду су добили њиву под Дрнишем, која је по њима добила назив Гравчуша. Међутим, турска војска је убрзо повратила Дрниш, те су се Граовци склонили у Кланац (између Биочића и Тепљуха), где и данас постоје остаци темеља њихове прве куће. Због страха од турске одмазде, склонили су се даље у Штиково, које је у то време било прекривено густом шумом и погодно за скривање. По предању, порекло ове породице води из Црне Горе, из краја Грахово (или Граово) код Никшића, одакле су се доселили у Равне Котаре, а затим у Штиково.

Грујићи воде порекло од херцеговачког племена Малешевци. По породичном предању, њихов далеки предак био је војвода Малеш, истакнути ратник који је учествовао у Маричкој (1371) и Косовској бици (1389). Живео је у селу Малина, које се налази између Билеће и Требиња. Од потомака тог племена, кроз миграције из источне Херцеговине, један огранак досељава се у Штиково и формира породицу Грујић. 

Породица Девић доселила се у Штиково из оближњег села Биочић, али је њихово старије порекло сложеније. По породичном предању, у Северну Далмацију су стигли из Србије или Црне Горе, преко Босне, након чега су се настанили у Равним Котарима, у местима као што су Биљане, Бенковац, Радучић, Коларина и Ислам Грчки. Из тог ширег подручја преселили су се у Биочић, а потом један огранак у Штиково.

Ераковићи, по породичном предању, воде порекло са Његуша у Црној Гори, из краја који се и данас назива Ераци. Његуши се налазе испод Ловћена, на путу између Котора и Цетиња, на око 700 метара надморске висине. Према једној верзији предања, Ераковићи су се у Штиково доселили знатно пре Вујевића, и живели су у делу села који се и данас назива Ераковићи, као и код Језера у Козјаку. У том раном периоду носили су и назив Сердари.

Према предањима, Кнежевићи су се у Штиково доселили директно из Босне. Посебно се издвајају огранци Цукићи и Сладевићи, за које се казује да су потпуно одвојени и да међу собом немају блиских веза. Према једној верзији предања, Сладевићи су тек по доласку у Штиково преузели презиме Кнежевић.

За већину породица Ненадић у Штикову предање каже да су се доселиле директно из Босне. Један огранак Колари потиче из села Дабар, у општини Сињ, одакле су се доселили у Штиково. Постоји могућност да су и други огранци Ненадића такође дошли из Дабра, али то није са сигурношћу утврђено. 

Спољашње везе

Референце