Житнић

Житнић је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налази се јужно од Дрниша у подножју планине Мосећ, на крашкој површи. У близини је и кањон Чиколе. То је прво село на путу Дрниш - Шибеник и кроз њега пролази пруга према Шибенику и Сплиту. Подијељено је на Горњи и Доњи Житнић. Административно припада граду Дрнишу у оквиру Шибенско-книнске жупаније. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Дрниш.

Први пут се село Житнић спомиње 1298. године, као самостална католичка жупа. У селу се налази римокатоличка Црква Св. Јуре из 1298. године (Горњи Житнић) и православна Црква Светог Јована Крститеља из 1982. године (Доњи Житнић). У Горњем Житнићу се налази старо православно гробље.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Село је до рата било национално мјешовито. Број Срба и Хрвата био је готово једнак. Према попису из 1991, насеље Житнић је имало 510 становника, од чега је било 257 Срба, 242 Хрвата и 11 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена и породице у Житнићу

Податке о породицама и презименима у Житнићу преносимо на основу истраживања Слободана Зрнића, Презимена Дрнишке Крајине, објављеног на порталу Порекло 31. децембра 2023. године Зрнић, Презимена Дрнишке Крајине, Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025Зрнић, Порекло презимена, село Житнић (Дрниш), Порекло, 2023, приступљено 14. јуна 2025. У загради су наведени период првог помена породице и број лица са тим презименом према попису из 1948. године (формат: број / 1948).

Православци

• Асановић — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 35 присутних 1948.)
  Огранак Кашића; у другој половини 18. века јавља се Јован Кашић-Асановић.
• Баљак — славе Никољдан (присутни од 1710, 37 / 1948.)
  Познати и под надимком Џиго.
• Беадер — славе Јовањдан (присутни од око 1750, 129 / 1948.)
  Вероватно огранак Кашића; у вези са Андријом Кашићем који је имао посед на овом простору.
• Бодрожић — славе Јовањдан (присутни од средине 19. века, 4 / 1948.)
  Дошао из Кољана као ковач; слава првобитно Стевањдан, после примили славу супругине породице Сировица.
• Вишић — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 21 присутан 1948.)
  Огранак Кашића.
• Вукашин — славе Јовањдан (присутни од краја 19. века, 18 / 1948.)
  Са Мосећа; дошли у заселак Беадера и преузели њихову славу.
• Генераловић — славе Ђурђевдан (присутни од 1710, 44 / 1948.)
  Потићу од Вукадина Милишића званог Генерал.
• Гундељ — славе Јовањдан (присутни од 1830-их, 13 / 1948.)
  Симо Гундељ из Биочића оженио Петрицу Керић.
• Кашић (надимак Аџић) — славе Јовањдан (присутни од 1710, 114 / 1948.)
  Једна од најстаријих и бројнијих породица у Житнићу; од њих потичу бројни огранци.
• Керић — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 15 / 1948.)
  Огранак Кашића.
• Мајсторовић-Жоља — непозната слава (присутни у 18. и почетком 19. века)
  Марко и Петар Мајсторовић 1750-их; Илија Жоља пок. Николе почетком 19. века.
• Милета — славе Ђурђевдан (присутни од краја 19. века, 20 / 1948.)
  Дошли из Сиверића, где су држали стоку.
• Милатовић — непозната слава (присутни у 17. и 18. веку, одсутни после 1750-их)
  Староседелачка породица; нема их у Житнићу после средине 18. века.
• Пушкар — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 3 / 1948.)
  Огранак Кашића.
• Ревача — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 4 / 1948.)
  Огранак Кашића, потомци Ристе Кашића из 1710.
• Рожа — славе Лазаревдан (присутни од 1710, 10 / 1948.)
  Потићу од Петра Рошића.
• Сировица — славе Јовањдан (присутни од 1751, 40 / 1948.)
  Огранак Кашића; крајем 18. века јавља се Лазар Кашић-Сировица.
• Чолак — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 8 / 1948.)
  Огранак Кашића; јавља се Сава Кашић-Чолак.
• Шарић — славе Јовањдан (присутни од 18. века, 13 / 1948.)
  Огранак Кашића, вероватно од Цвитка Кашића.

Римокатолици

• Алдук (присутни од 1710, 31 / 1948.)
  Матица породице Алдук потиче са Седрамића.
• Андабака (присутни од краја 19. века)
  Дошли из Бадња; имали су колибе за стоку.
• Баришић (присутни од 1751, 91 / 1948.)
  Изданак Миљковић-Мујан породице; презиме настало по Бариши Миљковићу.
• Ерцеговац (присутни од 1727, 56 / 1948.)
  Раније су носили презимена Гиљановић и Вукделија; иста особа се бележи под више имена.
• Глуић (присутни од 1716, 30 / 1948.)
  Претходно презиме било Томић; појављују се као Томић-Глуић у 18. веку.
• Малада (присутни од 1710, 17 / 1948.)
  Изданак породице Цопић, која је била бројна у суседном Покровнику.
• Мочић (присутни од 1710, 55 / 1948.)
  Поријеклом од породице Мочивуна.
• Мујан (присутни од 1710, 113 / 1948.)
  Настали од породице Миљковић; Ловре Миљковић у другој половини 18. века носи и презиме Мујан.

Референце