Стрмица

Стрмица је насељено мјесто удаљено око 16 километара сјеверно од Книна, у непосредној близини границе с Босном и Херцеговином. Од Босанског Грахова дијели је око 20 километара. Назив села потиче од ријечи „стрм“, што одражава његов положај између двије планине — Орловице и Дерала — на улазу у плодну равницу ријеке Бутижнице. Кроз село такође протичу потоци Мрачај и Бошњакуша. У Стрмици се налазе двије православне светиње: стара црква Светог Јована Крститеља, подигнута 1618. године, и црква Рођења Пресвете Богородице, саграђена 1913. године.

Кроз Стрмицу пролази траса тзв. унске пруге између Бихаћа и Книна, на којој су возови саобраћали све до посљедњег рата.

Засеоци

Дијелови Стрмице су – Бојановац, Церовац, Црни Потоци и Курбалије, Драга Триванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шеварине, Врањковац, Чолиновац, Куруцовац, Сепиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Од њих су главни – Селиште, Комалић, Хан, Точило, Хрт, Батасова варош, Стрмица и Боланча.

Историја

Стрмица је добила име по свом положају, а тако су је назвали први Словени који су се овамо населили. У њој има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница. Највише људи се у Стрмицу доселило из Босне, одакле је дошло 16 већих племена. Из Далмације се посљедњих 200-300 година доселило 19 племена, из Лике три, а из Хрватске, Баната, Старе Србије, Италије и из Албаније по једно племе.

Граб, као и цијела Стрмица, налази се на хрватско-босанско-херцеговачкој граници. На мјесту Граба налазило се истоимено утврђење, које су са Стрмицом Турци разорили 1715. године. Оно се спомиње у уговору између Жигмунда Луксембуршког и Млечана 1433. године. Турци су га освојили у 15. вијеку, па Стрмица постаје својина бега Кулиновића. Занимљиво је да је у овом мјесту као парохијан радио и четнички војвода Момчило Ђујић.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991. године било је 1334 становника, од чега – 1298 Срба, 5 Хрвата и 31 оних који нису припадали ниједној од наведених група.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена из Стрмице

Економија

У Стрмици је радила задруга под именом "Сеоска благајна" основана и регистрована 1901. године, са неограниченим јемством Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4.

Спољашње везе