Дабар

Дабар је насељено мјесто у Лици, смештено у Дабарској долини, између Гацког поља на југу и планинског ланца Мале Капеле на северу. Клима у северном делу насеља има планинске одлике, док јужни, нижеположени део показује карактеристике претпланинске климе. Административно, Дабар припада Граду Оточцу у Личко-сењској жупанији. У време СФРЈ, до 1991. године, насеље је било део некадашње велике општине Оточац.

У селу Дабар налазило се седиште истоимене парохије Српске православне цркве, која припада Архијерејском намесништву личком у оквиру Епархије горњокарловачке. Главни храм парохије био је храм Успења Пресвете Богородице, подигнут 1715. године Епархија горњокарловачка. (н.д.). Архијерејско намесништво плашчанско – Парохија Дабар. Приступљено 1. маја 2025. године.. Црква је спаљена током Другог светског рата 1942. године, а до данас су од ње остали зидови и део звоника. Парохију Дабар, поред самог села, чине и насеља Глибодол, Мала Капела, Живица и Петрињић Поље.

У насељу се данас налази римокатоличка жупна црква Светог Миховила, такође подигнута у 18. веку, која је и даље у функцији.

Дабар је познат и по чувеном Дабарском молитвенику (или Дабарском бревијару) — једном од најстаријих глагољских средњовековних кодекса. Рукопис је писан на 306 пергаментних листова и представља значајан културно-историјски споменик писмености на простору Лике.

Етимологија

Реч „дабар“ је старословенског порекла и означава дубоке, шумске удолине.

Иако се назив Дабар данас често повезује са истоименом животињом, у случају топонима у Лици и на Велебиту, реч има потпуно друго порекло и значење. Топоним дабар не потиче од глодара, већ од старе, праславенске речи dъbrь, која означава дубоку, суву котлину у кршком пределу, усечену међу високим обронцима. Такве котлине, облика налик кориту, не садрже воду и представљају карактеристичан геоморфолошки облик за кршку Лику и северну Далмацију Алић, Марсела (н.д.). Dabar u Lici ima sasvim drugo značenje. Povijest.hr. Приступљено 1. маја 2025. године..

У том контексту, Дабар није био само насеље, већ и назив за тип крајолика у коме се човек морао борити са суровим условима — густим шумама, зверима и оштром климом. Са нестанком традиционалног горштачког начина живота, нестале су и речи којима су људи описивали своју околину, па тако и изворно значење назива попут Дабра.

Данас ова реч опстаје у основама многих назива у Лици и на средњем Велебиту — попут Црног, Равног или Дошен Дабра. У изговору, дабар као топоним разликује се од животиње — први самогласник "а" изговара се кратко и „прогута“, што указује на дубину језичког наслеђа које стоји иза једне, наизглед једноставне речи.

Географија

Положај и засеоци

Село Дабар налази се у подножју планине Мала Капела.

Са северне стране, од хладне и оштре буре, Дабар заклањају узвишења Коњска Глава и Дубрава. Према западу се простиру Вијенац и Кујача. Изнад заселка Запоље уздиже се Челина. Када сунце на западу зађе за Челину и небо се зацрвени, мештани су знали рећи Интернет презентација села Дабар. (н.д.). Дабар – личко село у подножју Мале Капеле. (оригинално на: www.dabar-licki.com, више није доступно). Приступљено преко Internet Archive 1. маја 2025. године:

„И шјутра ће бити љепо вријеме!“

На југозападу, изнад Љуштинове драге, налазе се Рапе и врх Погледало. Изнад Цвјетићана и Забара простиру се Трла — стари пут којим су Дабрани пешице ишли на сајам. Испод Гувна је смештен засеок Буџак, а од старе млинице у Буџаку води пут према учитељским становима. Благо узбрдо, у правцу Малог Лисца, пружа се подручје названо Луг.

Између Главице и Малог Лисца, све до пута за Петринић Поље и почетка Крубљака, простиру се плодне висоравни. Пут од Крубљака крајем Бобића води даље поред Осман-агиног поља, преко Мале Капеле, ка Личкој Јесеници. Испод Коњске Главе налази се заселак Бобићи, чије је ширење према југу ограничило брдо Главица.

Између Главице и Дубраве налазе се Лолићи и Чутуриле, док пут према Ситнику пролази кроз Гај и Мишчевиће. Под Кујачом су Антићи и куће породице Вилас. У самом средишту села уздиже се брдашце Ситник, по коме је и оближње насеље добило име. Подно Ситника, на путу ка Антићима, налази се чувена Антићева пећина, позната по ендемској врсти — човјечјој рибици.

Историја

Најстарије познато топонимско име на простору данашњег Дабра је Ситник, који се у изворима помиње још у 15. веку. Већ у то време, Дабар је био развијено трговачко насеље са пијацом од значаја за северне делове Гачке долине. Према археолошким остацима, изнад села, на брду Вучјак, налазе се рушевине утврђења четвртастог тлоцрта са цилиндричном угаоном кулом. Утврђење је у почетку припадало породицама Франкопана, а касније је служило као крајишко војно утврђење све до протеривања Османлија.

О значају села сведоче и рани писани споменици. Један од најпознатијих је Дабарски бревијар, глагољски кодекс из 1486. године, у коме се помиње „франкопански град код Оточца у Гатској жупи“. У граду Медулину у Истри чува се и збирка глагољских записа пореклом из Дабра, међу којима се налази и рукопис са запаженом напоменом:

„То писа поп Марко Дабран“.

Са доласком српског становништва у време уређења Војне крајине, у Дабру је обновљен духовни живот. Тако је 1715. године подигнут православни храм Успења Пресвете Богородице. Црква је спаљена током Другог светског рата 1942. године, а до данас су од ње сачувани само зидови и део звоника. Обнова није извршена.

Становништво

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991. године насеље Дабар је имало 596 становника, међу којима – 347 Срба, 229 Хрвата и 14 неопредијељених.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Становништво Дабра традиционално се бавило пољопривредом, сточарством и шумарством. Један део мештана био је запослен у државним службама, а живот у селу био је организован око породичних домаћинстава и заједничког рада.

Током друге половине 20. века, а посебно након ратова 1990-их, дошло је до масовног исељавања. Многи Дабрани преселили су се у веће градове, у друге крајеве бивше Југославије, као и у иностранство – од западноевропских земаља до прекоокеанских дестинација. Данас у селу живи око 120 становника, подељених приближно равномерно између Срба и Хрвата. Тај број је неупоредив са некадашњом популацијом села, која је у прошлости била знатно већа.

Познате личности

• Стево Чутурило – српски педагог и књижевник
• Никола Чутурило – српски композитор и рок музичар

Литература

• Чутурило, Вељко. Монографија — Дабар у Малој Капели. Самиздат.

Напомене

[нп. 1] У 1953. и 1961. години исказано под именом Дабар-Забарје. Садржи податке за некадашња насеља Бобићи, Луг Дабарски и Запоље Дабарско, која су од 1910. до 1961. године исказивана као самостална насеља. У 2001. години смањено за дио подручја који је припојен насељу Глибодол општине Бриње. До 1991. године садржи дио података насеља Глибодол у општини Бриње.

Референце