Госпић

Госпић је град, економски и културни центар и саобраћајна раскрсница субрегије. Смјештен је у средишњем дјелу Лике у Личком пољу уз ријеку Новчицу. Град са насељима заузима површину од 967 km² и то 42 km у правцу југоисток-сјеверозапад и 33 km у правцу сјевероисток-југозапад. На том простору према неслужбеним резултатима пописа становништва 2001. године живи 12383 становника, док само насеље Госпић има 5795 становника. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске, Град припада Личко-сењској жупанији.

У централном делу Госпића, између старог моста на Новчици и данашње Основне школе „Др Јуре Турића“, налазила се православна црква Светог великомученика Георгија, подигнута 1790. године као духовно средиште све бројније српске заједнице у Лици. Храм је обновљен 1964. године након страдања у Другом светском рату, али је током рата 1990-их, 1992. године, потпуно срушен. На његовом месту данас се налази паркиралиште.

Један од највећих српских научника, Никола Тесла, је родом из села Смиљан које се налази 4 km сјеверозападно од Госпића.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991. године, Госпић је имао 9025 становника, од чега 5015 Хрвата, 3243 Срба, 282 Југословена и 485 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Законом о подручјима жупанија, градова и општина у Републици Хрватској утврђен је назив, подручје и седиште Града Госпића, као и друга питања од важности за територијално уређење јединице локалне самоуправе. Границе подручја Града иду катастарским границама рубних насеља која улазе у његово подручје. Насеље Госпић има 6088 становника. У састав Града укључена су и приградска насеља која с градским насељима чине економску целину те су с њима повезана дневним миграцијским кретањима и свакодневним потребама становништва од локалног значаја. Град Госпић чини 51 насеље и то : Алексиница, Барлете, Билај, Брезик, Брушане, Будак, Бужим, Ваганац, Велика Плана, Велики Житник, Врановине, Вребац, Госпић, Дебело Брдо I, Дебело Брдо I, Дивосело, Доње Пазариште, Дреновац Радучки, Жабица, Завође, Калиновача, Канижа Госпићка, Кланац, Крушчица, Крушковац, Кукљић, Лички Читлук, Лички Рибник, Лички Осик, Лички Нови, Мала Плана, Медак, Могорић, Мушалук, Новоселије, Новосело Трновачко, Новосело Билајско, Орнице, Острвица, Отеш, Павловац Вребачки, Почитељ, Подастрана, Подоштра, Поповача Пазаришка, Растока, Ризвануша, Смиљан, Смиљанско Поље, Трновац, Широка Кула Република Хрватска: Државни завод за статистику, попис становништва 2001. године. (http://www.dzs.hr/).

Грб и застава Града Госпића

Грб Града Госпића има облик полукружног штита. У полукружном штиту, на црвеном пољу, налази се сребрни вук у борбеном положају. Вук у десној шапи држи мач сребрне оштрице и златне дршке.

Застава Града Госпића је правоугаоног облика. Однос дужине и ширине је 2:1. У средини заставе, на пресеку дијагонала налази се обострано грб Града Госпића. Висина грба је 2/3 ширине заставе.

Споменик Николи Тесли у Госпићу

Споменик Николи Тесли у Госпићу, постављен у част једног од најзначајнијих научника српског и светског порекла, срушен је 1992. године током рата у Хрватској. Његова обнова представља важан корак ка очувању културне меморије и историјског наслеђа Срба у Лици. Народни посланик Миодраг Линта јавно је позвао хрватске власти да обнове споменик, наводећи да би тај чин био симболичан гест добре воље и корак ка помирењу између Србије и Хрватске Радио-телевизија Војводине. (3. април 2014). Линта о Теслином дану: Обновити и споменик срушен 1992. Приступљено 11. маја 2025..

Истовремено, током истог периода, 1992. године, до темеља је срушена и православна црква Светог великомученика Георгија у Госпићу, која је била духовно средиште српске заједнице у том крају. Храм до данас није обновљен и на његовом месту данас се налази паркиралиште. Обнова овог храма, као и споменика Тесли, остаје отворено питање.

Напомене

1. нп.1 Попис садржи податке за бивше насеље Липе које је од 1857. до 1931. било одвојено исказивано.

Спољашње везе

Референце