Скрадин је град у Равним Котарима. Административно припада Шибенско-Книнској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, Скрадин је припадао бившој великој општини Шибеник.
У Скрадину се налази православна Црква Светог Спиридона, подигнута 1687. године.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
| 798 | 1648[нп. 1] | 918 | 804 | 934 | 800 | 650 | 681 | 790 | 928 |
Према попису из 1991, Скрадин је имао 726 становника, међу којима је било 130 Срба, 576 Хрвата и 4 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:
| Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961. | 1018 | 276 | 710 | 23 | 9 |
| 1971. | 889 | 174 | 620 | 71 | 24 |
| 1981. | 791 | 110 | 518 | 147 | 16 |
| 1991. | 726 | 130 | 576 | 4 | 16 |
Новоформираном Граду Скрадин припадају 21 насеље: Бићине, Братишковци, Брибир, Ваћани, Велика Глава, Горице, Грачац, Дубравице, Жажвић, Ждрапањ, Ићево, Крковић, Лађевци, Међаре, Пираматовци, Пластово, Рупе, Скрадин, Скрадинско Поље, Сонковић и Цицваре. Према попису из 2001. године Град Скрадин је имао 3986 становника, а насеље 619 [6].
| Насеље | Укупно | Срби | Хрвати | Остали |
| Општина | 3986 | 431 | 3452 | 103 |
| Бићине | 196 | - | - | - |
| Братишковци | 149 | - | - | - |
| Брибир | 79 | - | - | - |
| Ваћани | 124 | - | - | - |
| Велика Глава | 16 | - | - | - |
| Горице | 14 | - | - | - |
| Грачац | 166 | - | - | - |
| Дубравице | 613 | - | - | - |
| Жажвић | 25 | - | - | - |
| Ждрапањ | 8 | - | - | - |
| Ићево | 35 | - | - | - |
| Крковић | 220 | - | - | - |
| Лађевци | 127 | - | - | - |
| Међаре | 8 | - | - | - |
| Пираматовци | 341 | - | - | - |
| Пластово | 200 | - | - | - |
| Рупе | 672 | - | - | - |
| Скрадин | 619 | - | - | - |
| Скрадинско Поље | 57 | - | - | - |
| Сонковић | 303 | - | - | - |
| Цицваре | 14 | - | - | - |
Економија
У Скрадину је отворена друга [нп.2] задруга у Далмацији, 1870. године, под називом "Cassa mutua di credito". Имала је винограде и воћњаке уз ријеку Крку, огледни пчелињак и стоку за укрштање. Са својим и другим сељачким производима учествовала је на пољопривредно-индустријској изложби 1872. године у Трсту. Задруга је добила бронзану медаљу за производњу америчког, шпанског и малтешког кромпира. Седамдесетих година истицала се у Далмацији, а након 1880. године, њезина активност почела је слабити, тако да је послије јева животарила [6].
Галерија
Напомене
[нп. 1] Напомена 1.
- нп.1 У 1869. садржи податке за насеља Бићине, Грачац, Скрадско Поље и Сонковић.
- нп.2 Прва задруга у Далмацији је отворена на Корчули 1864. године под италијанским називом "Благајна узајамне вјересије на Корчули". До 1870. године то је била једина задруга у Далмацији.
Референце
- 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
- 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4