Цимеше

Цимеше је насељено мјесто у Западној Босни. Административно припада Општини Босански Петровац у Унско-санском кантону. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој Oпштини Босански Петровац.

Географски, Цимеше се налази на југоисточном ободу Бјелајског поља, испод планине Осјеченице. Село је подељено на три дела: Бјелајски Ваганац, Јазбине и Цимеше. То су три плитке увале, одвојене ниским брежуљцима као што су Магаревац, Грабик и Раушовица. Ваганац и Јазбине носе обележја бреговитих поља, док се Цимеше, везане за Бјелајско поље, приближавају више пољском насељу. Земљиште је плодније у односу на остатак Бјелајског поља, што је становнике усмерило више ка пољопривреди него сточарству ​„Презимена, село Цимеше (Босански Петровац)“. Портал Порекло, 23. април 2012.

У Ваганцу се гробље налази под Косом. У Јазбинама постоје два гробља, а у Цимешама три: код старе црквине, на Окрајку и на Коњском Бријегу.

Историјски, изнад сеоских кућа налази се археолошки локалитет Црквине, где су откривени остаци касноантичке базилике из V–VI века. У близини су пронађене гробнице са костима и накитом од бронзе и позлаћеног сребра, што указује на присуство Источних Гота у том подручју. У Цимешама се налази римско налазиште Манастириште (грчка црквина), што додатно потврђује археолошки значај овог подручја ​Prostorna osnova Prostornog plana općine Bosanski Petrovac 2013–2033. Bosanski Petrovac: Općina Bosanski Petrovac, 2016. . 

Привреда и саобраћај

Цимеше су некада важиле за једно од најбогатијих села у овом крају. Куће у Цимешама су у већој мери грађене од камена, што сведочи о економској снази становништва. Дрвене куће су биле у мањини. Земљиште је изразито плодно, нарочито у самом насељу, што је становништву омогућило развој сточарства и земљорадње. Главне њиве налазе се у пределима: Ваганац, Јазбине, Увале, Подлијеска, Наплавак, До, Гечет, Мећупуће и Громиљача. Ливаде се простиру на локацијама: Градина, Ваганчић Мали, Корита, Демуша, Пољана, Смрдан, Кељевац, Дуга Ужа и Мајдан. Пашњаци се налазе у крајевима: Кривокуће, Коса, Шујин Врх, Дубраве, Љетишта, Прхово, Пољице, Тук, Крај и Осјеченица. Из Осјеченице се вадила дрварина.

Водоснабдевање

Село је имало неколико извора и бунара. У Ваганцу се налази озидани бунар Милијевача, који је имао воду током целе године, мада је током лета ниво воде знатно опадао. Вуковача је локва са живом водом, такође у Ваганцу. Љетишта имају бунар који се пуни искључиво кишницом. У Јазбинама постоји више бунара, али већина нема живу воду. Цимеше немају сопствених извора, али се вода лако допрема из оближњег Бјелаја. У селу није било млина. Житељи су своје житарице млели у млиновима у Манастиру, Кулен-Вакуфу и Рипчу.

Саобраћајна повезаност

Иако главни друм Петровац–Бихаћ не пролази кроз само село, прилаз до њега није ни далек ни тежак. Међутим, унутрашњи путеви кроз село су слабо развијени и тешко проходни, што је у прошлости отежавало свакодневни живот и приступ основним услугама.

Демографија

Према попису из 1991, насеље Цимеше је имало 139 становника, међу којима је било 130 Срба, 0 Хрвата, 9 Муслимана и 0 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Презимена у Цимешама

Према етнографским подацима из прве половине 20. века, у Цимешама и његовим засеоцима (Бјелајски Ваганац, Јазбине, Цимеше) живеле су бројне породице српског православног, али и католичког становништва, од којих су многе досељене током друге половине 19. века, најчешће из Лике, Далмације и Босанске Крајине. Испод су наведена презимена са кратким подацима о броју домова, слави и пореклу Завичајно удружење Петровац - Цимеше, архива од 10. децембра 2016, Приступљено 12. маја 2025..

У Бјелајском Ваганцу

• Бањац — 2 куће, слава Јовањдан; до окупације живели у нижем делу села, затим се населили на Раушовицу
• Мандић — 6 кућа, слава Никољдан; досељени 1879. из Мазина у Лици
• Добријевић — 1 кућа, слава Св. Стеван (27. децембар); дошли око 1860. од Гламоча
• Војиновић — 1 кућа, слава Ђурђевдан; пришао као уљез код Добријевића
• Шипка — 1 кућа, слава Марковдан; преселили се око 1860. са Великог Очјева
• Радуловић — 2 куће, слава Никољдан; пресељавани више пута, дошли са Пркоса
• Петровић — 1 кућа, слава Никољдан; досељени 1879. из Омсице код Грачаца
• Мирковић — 2 куће, слава Јовањдан; досељени 1879. из Комића код Удбине
• Тесла — 3 куће, слава Ђурђевдан; досељени од Госпића 1879.

У Јазбинама

• Векић — 6 кућа, слава Св. Стеван; пореклом из Срба, преко Стјењана
• Радишић — 1 кућа, слава Никољдан; приведени из Врановине
• Керкез — 1 кућа, слава Ђурђевдан; досељени испод Бусија 1878.
• Плећаш — 3 куће, слава Јовањдан; из Брувна у Лици 1879.
• Мирковић — 1 кућа, слава Никољдан; из Колунића
• Карановић — 1 кућа, слава Ђурђевдан; пре буне (1875)
• Медић — 1 кућа, слава Ђурђевдан; из Вођенице
• Обрадовић — 1 кућа, слава Јовањдан; из Дабашнице у Лици 1879.
• Колунџија — 2 куће, слава Никољдан; једна врло стара, друга из Дабашнице 1879.
• Добрић — 1 кућа, слава Ђурђевдан; из Грачаца 1879.
• Дошен — 3 куће (католици); из Брувна у Лици 1879.

У Цимешама

• Совиљ — 2 куће, слава Никољдан; из Кијани код Грачаца 1879.
• Будимир — 2 куће, слава Аранђеловдан; из Зрмање пре 100 година
• Иванић — 2 куће, слава Ђурђевдан; из Грачаца 1879.
• Мацура — 2 куће, слава Аранђеловдан; из Кистања у Далмацији 1879.
• Кнежевић (Пешевић) — 3 куће, слава Никољдан; са Цвјетнића, раније из Далмације
• Шарац — 2 куће, слава Благочасне Вериге; из Врлике, преко Очјева
• Вукељић — 3 куће, слава Аранђеловдан; с Осредака, пореклом са Велике Попине
• Миљевић — 2 куће, слава Св. Стеван; с Велике Попине
• Бјелић — 3 куће, слава Василијевдан; од Вођенице, некад звани Вејиновићи
• Салапура — 16 кућа, слава Аранђеловдан; са Велике Попине, раније Новаковићи
• Петровић — 1 кућа, слава Никољдан; из Дабашнице пре 50 година
• Кубурић — 1 кућа, слава Јовањдан; из Губавчева Поља, раније Миљуш
• Орељ — 4 куће, слава Ђурђевдан; из Дољани у Лици 1879.
• Медић — 3 куће, слава Ђурђевдан; из Дољани у Лици 1879.
• Стојаковић — 1 кућа, слава Аранђеловдан; из Лике, био најамник
• Мандић — 3 куће, слава Никољдан; из Глогова код Грачаца 1879.
• Јакшић — 1 кућа, слава Алимпијевдан; из Глогова 1879.
• Петровић — 1 кућа, слава Ђурђевдан; из Дољани, избегли око 1860.
• Бујић — 1 кућа, слава Јовањдан; из Срба 1879.
• Павичић — 1 кућа (католици); из Боричевца у Лици, 1906.

Референце