Црква Рођења Пресвете Богородице у Билишанима Горњим припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, Архијерејском намјесништву бенковачком, Парохији Обровац – Билишани Епархија далматинска „Парохија Обровац – Билишани“, Приступљено 20. 07. 2025.. Храм је подигнут у периоду од 1860. до 1865. године, а освештао га је епископ далматински Стефан Кнежевић. Налази се у подручју села Билишани, десетак километара источно од Обровца, на путу према Жегару.
Изградња и архитектура
Храм је саграђен залагањем Петра Олуића, посланика у бечком парламенту, према пројекту архитекте Емила Векијетија, који је пројектовао и православне храмове у Дубровнику и Скрадину. Средства за изградњу у висини од 7.000 форинти обезбедила је Аустријска монархија [нп. 1] Радуловић, Васка (24. март 2023.) „Билишане – село богате историје и са много потенцијала.“ srbi.hr, Приступљено 20. јул 2025.Бранко Чоловић „Архитектура православне цркве Благовијести Пресвете Богородице у Дубровнику“. Изградња овог храма догодила се у повољном периоду за српску православну заједницу у Далмацији, када су у оквиру Хабзбуршке монархије, након уставних реформи средином 19. века, створени услови за интензивнију црквену и културну делатност. Захваљујући разумевању државних власти, али и активном залагању далматинских епископа попут Стефана Кнежевића, подигнут је већи број храмова широм унутрашњости Далмације у Билишанима (1860), Книну (1866), Драговићу (1867), Скрадину (1878), Бенковцу (1885), Кистањама (1890), Обровцу (1890) и Дрнишу (1908). Посебно је интересантна црква Покрова Пресвете Богородице у Книну, која је архитектонски блиска храму у Билишанима и грађена је у исто време.
Црква је изведена у неостилским архитектонским формама: тлоцрт у облику латинског крста, неоготички прозори и улази, звоник са шиљатим луком, поткровни вијенац са неороманичким аркадама и купола са елементима необизантијског стила. Освећена је 1862. године „Crkva Rođenja Bogorodice (Mala Gospojina) u Bilišanima Gornjim.“ Grad Obrovac – Službena stranica, приступљено 20. јул 2025..
Иконостас и уметничка вредност
Иконостас, који потиче из 1864. године, дело је познатог задарског сликара Антонија Цукара (Antonio Zuccaro). Иако је страдао током рата 1991–1995, сачуван је у деловима, рестауиран средствима Министарства културе РХ и под њиховом је заштитом. Један део икона налази се у храму у Обровцу, а други у конзерваторском одељењу у Задру.
Страдање и обнова
Црква је оштећена током рата, а након рата делимично је обновљена Jurišić, Vladimir (12. maj 2020.) „Sveta mjesta obrovačkoga kraja.“ Portal Novosti, Приступљено 20. јул 2025., али је процес обнове застојaо због недостатка средстава. Захваљујући новим донацијама и иницијативама, прикупљен је део финансијских средстава, те се очекује наставак обнове. У првој фази планирано је уређење фасаде, а потом обнова звоника, звона и других оштећених делова.
Види још
Напомене
[нп. 1] Средства за изградњу, у износу од око 7200 форинти, обезбеђена су делимично од стране Аустријске монархије, а делимично прилозима верника. У раду Бранко Чоловић „Архитектура православне цркве Благовијести Пресвете Богородице у Дубровнику“ се за изградњу Цркве Рођења Пресвете Богородице у Билишанима, у периоду 1860–1865, наводи управо ова цифра, али без јасне назнаке валуте. Ипак, имајући у виду да је аустроугарска круна уведена тек 1892. године, јасно је да се у овом случају ради о форинтима. У истом извору се за градњу цркве у Обровцу, завршене 1906. године, наводи трошак од 20.000 форинти.