Црква Светог Јулијана припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, у оквиру Архијерејског намјесништва шибенског и парохије Шибеник Епархија далматинска, „Парохија I и II Шибенска“, Приступљено 11. 07. 2025.. Данас је овај храм богослужбено неактиван, јер је тешко оштећен у савезничком бомбардовању Шибеника 1943. године, након чега никада није обновљен Majer Jurišić, Krasanka и Hirschler Marić, Ivana. Crkva sv. Julijana u Šibeniku: povijesne faze i tipologija. Hrvatski restauratorski zavod, Odsjek za konzervatorsku dokumentaciju nepokretne baštine.. Сачувани су само спољашњи зидови, а у плану је његова будућа обнова од стране Епархије. Ова црква представља један од најстаријих примера заједничког живота православних Срба и Грка у Далмацији. У оквиру духовног и културног живота православне заједнице у Шибенику, храм је био централна тачка богослужења током више векова.
Историјат цркве
Црква Светог Јулијана (лат. ecclesia sancti Iuliani) први пут се помиње у писаним изворима у трећој четвртини XIV века, као латинска богомоља. Одлуком Млетачког сената 17. марта 1569. године, храм је уступљен православним Србима и Грцима, који су га адаптирали у складу са обредом Источне цркве. Уговор о уступању потписао је тутор Ђорђе Шишгорић, а прву литургију служио је грчки свештеник Рафаил Зигарас Јовичин, Мирослав (20. март 2024) „Православље у Далмацији у време Млетачке републике 1409–1797.“ Културни центар Новог Сада, Приступљено 11. 07. 2025.. Црква је на бочном зиду тада имала католички олтар Светог Миховила.
Према подацима из 1580. године, цркву је посетио епископ филаделфијски Гаврил, кога су верници свечано дочекали. У то време шибеничку парохију чинила је заједница Срба и Грка, који су заједнички користили храм.
У 17. веку у цркви служи епископ Никодим Бусовић, признат од стране и Пећке патријаршије и млетачке власти. Он је литургије у цркви Светог Јулијана служио од 1676. године. Храм је 1700. добио фреске сликара Јована Тодоровића, који је осликао свод сценама пророка Историја српског поморства. „Српска православна црква Св. Јулијана“. Објављено 3. фебруара 2021. на Facebook страници. Приступљено 11. 07. 2025..
У 19. веку црква је још увек имала католички део, али је 25. јула 1875. године, дародавац Иван Беламарић званично уступио сва права православној црквеној општини, чиме је храм у потпуности постао власништво Српске православне цркве.
Разарање у Другом светском рату
У децембру 1943. године, током савезничког бомбардовања Шибеника, храм је тешко оштећен. Од тада више није обновљен, и стоји у рушевинама. Сачувани су зидови, а иконостас, фреске и други елементи унутрашњости су уништени. Према подацима Епархије далматинске, планира се обнова овог значајног споменика.
Свети Јулијан Тарсанин
Храм у Шибенику посвећен је Светом Јулијану Тарсанину, хришћанском мученику из 3. века, који је страдао за веру у време цара Диоклецијана. Према предању, Јулијан је био младић сенаторског порекла из Тарса у Киликији. Упркос младости, био је дубоко укорењен у хришћанској вери. Током једне године мучитељи су га водили из града у град, наговарајући га да се одрекне Христа. Његова мајка га је у томе духовно подржавала, храбрећи га да истраје у вери. На крају је бачен у море у врећи са песком, змијама и шкорпијама. Мошти светог мученика извађене су из мора и пренете у Александрију, а потом у Антиохију. Свети Јован Златоуст је у 4. веку посветио хвалоспев овом мученику, наглашавајући његову духовну снагу и чудотворну моћ његових моштију. Српска православна црква прославља Светог Јулијана 21. јуна по јулијанском, односно 4. јула по грегоријанском календару „Јулијан Тарсанин“, Википедија, слободна енциклопедија, Приступљено 11. 07. 2025..