Црква Светог пророка Илије у Задру припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, у оквиру Архијерејског намјесништва бенковачког и Парохије Задар Епархија далматинска, „Парохија Задар“, Приступљено 15. 07. 2025.. Налази се у самом срцу старог градског језгра на Тргу сердара Стојана Јанковића број 3, на задарском Полуострву. Црква Светог пророка Илије, са својом ризницом и вишевековном историјом, представља симбол присуства и културног стваралаштва српског народа у Задру. Захваљујући труду духовника и подршци стручњака, овај споменик духовне и културне баштине поново је доступан верницима и јавности.
Историјат
Садашња црква подигнута је 1773. године, на месту старе средњовековне цркве Светог Илије коју је још 1548. године задарски кнез уступио православној грчкој заједници Dušan Berić, Crkva Sv. Ilije u Zadru, Доступно на https://zapadnisrbi.com, Приступљено 15. 07. 2025.. Средином 16. века, управљање црквом постепено преузима задарска српска православна заједница. Звоник је подигнут нешто раније, 1754. године, уз стару цркву. Обе грађевине изведене су у стилу млетачког барока, прилагођене православној литургији. Од 1842. до 1918. у Задру се налазило седиште Далматинске епархије Српске православне цркве. Године 1841. у Задру је основана православна богословска школа, а 1869. Богословски завод у рангу факултета. Године 1854. отворена је српска Девојачка школа, а 1879. и дечији вртић Српски храмови на приморју: 250 година цркве Светог Илије у Задру, Историја српског поморства, Фејсбук / Слободна Херцеговина, 2. август 2023. Приступљено 15. 07. 2025..
Ризница
У цркви се налази мермерни иконостас из касног 18. и почетка 19. века, рад иконописца са Крфа. Стари иконостас био је премештен у капелу Светог Спиридона, уништену у Другом светском рату.
Посебну вредност представља црквена ризница, једна од најзначајнијих у Епархији далматинској. У њој се чувају иконе, богослужбени предмети, рукописне и штампане књиге из периода од 15. до 19. века. Порекло предмета је различито, дело су млетачких, критских, српских и руских уметничких радионица. У збирци се посебно истичу антиминси, отиснути техником дрвореза и бакрописа.
У јеку рата 1991. године, из страха од крађе и пљачке, свештенство је сакрило и зазидало збирку унутар цркве. Збирка је остала нестручно затворена пуних 13 година, па су многи предмети пропали. Предмети који нису били зазидани су били покрадени. Повратком проте Петра Јовановића у Задар, започета је обнова и стручна рестаурација. Ризница је поново отворена за јавност 17. маја 2013. године. Већи део збирке је враћен, укључујући и иконе које су непознате особе враћале испред врата храма. Двије мање иконе Интерпол је пронашао у Трсту, а икону светог Николе из 18. вијека пронашла је задарска полиција Кљајић, Сандра. Ризница српске православне цркве Светог пророка Илије у Задру, Глас Српске, 7. јануар 2017, Приступљено 15. 07. 2025..