Црква светог Симеона монаха у селу Горња Јагодња, општина Полача, припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, Архијерејском намјесништву бенковачком, Парохији Бенковац – Јагодња Епархија далматинска „Парохија Бенковац – Јагодња“, Приступљено 22. 07. 2025.. Смештена је између Биограда на Мору и Бенковца.
Према доступним изворима, на овом месту постојала је црква посвећена светом Симеону Столпнику већ у 17. веку Crkva sv. Simona monaha / Jagodnja G, Bukovica i Ravni kotari: vodič kroz kulturnu baštinu, Kula Jankovića, Приступљено 22. 07. 2025.. Садашњи храм је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку и звоником на преслицу на западној фасади. Подигнут је 1869. године на темељима старијег сакралног објекта. Данашња црква је посвећена светом Симеону монаху, што је монашко име светог Стефана Првовенчаног, првог краља Србије.
Према подацима из Шематизма Епархије далматинске за 1885. годину, у Парохији Мирање, којом је тада управљао парох Илија Росић, живело је укупно 1057 православних верника, од чега је у селу Горња Јагодња, при цркви светог Симеона монаха, било 368 душа. Парохија је припадала Протопрезвитерату задaрском, на челу са протопрезвитером Кирилом Жежељем Зрнић, Слободан (16. мај 2019.) „Епархија далматинска 1885. године (парохије, цркве, број православаца по насељима)“, Порекло, Приступљено 22. јул 2025..
Сајт Kroatiens Fauna und Flora на немачком језику описује српско гробље у Горњој Јагодњи као локалитет од археолошког и историјског значаја. Посебну пажњу посвећују најстаријим гробним местима, која се налазе испред улаза у цркву Светог Симеона и која, према проценама, могу датирати још из 14. века. Аутори истичу украсне елементе надгробних плоча, међу којима се издвајају мотиви повезани са темпларским редом, као и технике плетених декорација које сведоче о богатом наслеђу каменорезачке уметностиDer serbische Friedhof in Gornja Jagodnja, Kroatiens Fauna und Flora, приступљено 22.07.2025.
Током Другог светског рата, црква је претрпела озбиљна оштећења: уништени су богослужбени предмети, као и црквене и матичне књиге. Обнова је уследила 1968. године, када је храм поново доведен у употребу. Посебну вредност чини иконостасни фонд – у цркви се налазе вредне иконе грчког порекла из периода од 16. до 18. века, као и радови српских мајстора из 18. века. Поред тога, сачуван је и део књига и применоуметничког материјала Милојко Будимир „Преглед и стање црквених објеката на подручју Далматинске епархије“, Братство XX, Београд 2016.
У рату деведесетих година црква је поново страдала – оштећена је хрватском артиљеријом, унутрашњост је демолирана и делимично уништена између 1991. и 1993. године. Према извештају број 178/97 од 9. јуна 1997. године, стање храма је било веома тешко Далматинска епархија, Српска православна црква, Архивирано 18. 07. 2007. .
Слава цркве Светог Симеона монаха у Јагодњи обележавана је чак и у далеком Сиднеју, где су Срби пореклом из овог далматинског села, прогнани током рата, 2013. године већ осму годину заредом организовали славу у част свог заштитника. Уз резање славског колача, паљење свеће и трпезу, некадашњи парохијани су се окупили у великом броју на црквеном имању у Розмору, одржавајући традицију коју су њихови преци неговали у Јагодњи. Том приликом су прикупљане и донације за обнову храма у родном селу, чиме се одржавала веза са завичајем и преносило наслеђе на млађе генерације С. Кожул (09. 10. 2013.) Sidnejski Srbi obeležili Svetog Simeona, Вечерње новости, Приступљено 22. 07. 2025.
Служба у цркви Светог Симеона монаха је и данас активна, а окупљање и организација активности у вези са храмом, као што су литургије и обнове, одвијају се и путем друштвених мрежа. Преко посебне интернет групе верници размењују информације, објављују фотографије и прате радове на храму Facebook група, Свети Симон монах Јагодња - Sveti Simon monah Jagodnja, Приступљено: 22.07.2025..