Црква Светог великомученика Георгија налазила се у Госпићу и припадала је Српској православној епархији Горњокарловачкој. У духовној и административној структури епархије, храм је био у саставу Архијерејског намесништва личког, у оквиру већег Плашчанског архијерејског намесништва. Црква је служила верницима госпићко-смиљанске парохије Епархија горњокарловачка. Архијерејско намесништво плашчанско. Приступљено 11. маја 2025..
Историјат
Госпићка парохија је била најмлађа православна парохија у Лици, а у својим почецима деловала је као капеланија у оквиру смиљанске парохије. Управо је Смиљан био прво духовно средиште православних Срба у овом крају. У Смиљану је најпре постојала дрвена црква, а потом је 1765. године саграђен храм посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Развојем Госпића и растом православног становништва, створена је потреба за оснивањем самосталне парохије, што је резултирало изградњом цркве у самом Госпићу крајем 18. века Орловић, Сњежана (26. септембар 2015). Црква Светог великомученика Георгија у Госпићу. Интернет страница о Госпићу (www.gospic.rs)..
Изградња прве православне цркве у Госпићу започела је 1785. године, а завршена је 1790, у време када се град Госпић развијао као управно и војно средиште Лике. Храм је био посвећен Светом великомученику Георгију и подигнут је као духовно средиште све бројније православне заједнице у новоформираној парохији. Судећи по сачуваним старим фотографијама, црква је имала звоник изведен у барокном стилу, карактеристичном за крај 18. века на ширем подручју Војне крајине. Архитектонски изглед храма одражавао је културни утицај времена и поднебља, спајајући православну функцију са стилским елементима западне сакралне архитектуре.
Иако изглед првобитног иконостаса није сачуван, познато је да је заслугом пароха Петра Мандића храм 1896. године добио нов иконостас са Миленијумске изложбе у Пешти, подигнуте у част хиљаду година мађарске државности. При обнови храма, тај иконостас је 1902. године замењен новим, који је израдио Јосип Бауер, професор загребачке Обртничке школе. Дрворезбарски део извео је столар Шеремет из Загреба, а живопис је урадио академски сликар Марко Антонини, школован у Риму. Рад ових уметника дао је храму висок уметнички и културни значај у оквиру Епархије горњокарловачке.
Страдање храма у Другом светском рату
Као и многе друге православне богомоље на подручју Лике, Кордуна и Баније, црква Светог великомученика Георгија у Госпићу била је мета разарања током Другог светског рата. У време постојања Независне Државе Хрватске, црква Светог великомученика Георгија у Госпићу је спаљена и делимично срушена. Уништен је комплетан иконостас, црквени мобилијар, иконе, богослужбени предмети и вредна ризница црквених књига.
Према подацима из 1961. године, Горњокарловачка епархија је, након ратних и поратних разарања, имала у употреби само 49 храмова, од некадашњих 184 колико их је било пре Другог светског рата. У оквиру госпићког котара, од 65 православних цркава, само 12 је тада било очувано и у функцији, што сведочи о размери разарања и дубини духовног губитка који је погодио српску заједницу у Лици Вишњић, Ч. (2016). Цркве су се рушиле и након 1945. године. Просвјета – часопис Српског културног друштва „Просвјета“. Приступљено 11. маја 2025.. Црква у Госпићу била је једна од тешко оштећених, али је, за разлику од многих, доживела обнову две деценије касније.
Обнова храма 1964. године
После дугог периода без храма, у Госпић је 1961. године дошао свештеник Јован Обреновић, који је већ наредне године покренуо иницијативу за обнову. Нова црква је подигнута 1964. године на месту старог храма. Задржан је барокни облик првобитне цркве, док су на звонику додати елементи српске и византијске уметности, чиме је изражена симболика идентитета и континуитета [нп. 1]. Цркву су зидали мајстори Црнотравци, познати по извођењу православних храмова у послератној Југославији. Фасада је била премалтерисана и окречена, уз декоративне елементе од вештачког камена, који су у архитектонском смислу евоцирали изглед старе цркве. Ново здање осветио је епископ горњокарловачки Симеон Злоковић, вративши тим чином духовни живот православној заједници у Госпићу. Овај нови храм био је духовни центар Срба у Госпићу и околини све до рата 1990-их.
Страдање храма 1990-их и данашње стање
Током рата у Хрватској 1990-их, православна црква Светог великомученика Георгија у Госпићу поново је постала мета уништења. Године 1992, храм је потпуно срушен до темеља, а уништен је и комплетан црквени инвентар, укључујући иконостас, полијелеј од кованог гвожђа, као и парохијски дом, који и данас стоји у рушевинама. На месту где се налазила црква, касније је изграђено паркиралиште, чиме је додатно поништено њено физичко и симболичко присуство у граду.
Иако је 2006. године простор ограђен уз договор да ће држава Хрватска подржати изградњу новог храма, та иницијатива није реализована. Договор је постигнут поводом обележавања годишњице рођења Николе Тесле, чији је отац протојереј Милутин Тесла служио управо у овој цркви, што је пројекту давало и симболичну вредност. Ипак, све је остало на нивоу најаве, а православна заједница у Госпићу и даље нема свој храм.
Спољашње везе
- Више о цркви у Госпићу можете прочитати на сајту gospic.rs, који уређује Удружење Госпићана „Никола Тесла“ из Београда.
Напомене
[нп. 1] Фотографија обновљене цркве преузета је са сајта удружења Госпићана „Никола Тесла“ из Београда.