Породица Цетињанин представља једно од најстаријих и најбројнијих братстава заједнице Угарака, која се у млетачким изворима 17. века помиње на простору Далмације. Њени припадници били су активни као харамбаше. Данас се потомци ове породице могу препознати у породицама Корлат и Поповић, које су очувале свест о свом пореклу од Цетињана и насељене су у Далмацији. О њиховом историјском развоју и могућим коренима више сазнајемо из млетачких и османских извора.
Веза између Цетинске крајине и породице Цетињанин у Буковици
Повеља коју је 16. априла 1539. године у Брну издао краљ Фердинанд I представља један од најзначајнијих извора за истраживање порекла српских породица са подручја Цетинске крајине. У њој се потврђује додела привилегија групи српских главара који су пред османским освајањима напустили свој завичај и преселили се у области под хабзбуршком влашћу.
Иако се презиме Цетињанин не помиње у самој повељи, из ње је јасно да је на простору Цетинске крајине постојала организована српска заједница. Један део тог становништва, предвођен војводама и кнезовима попут Павка Карановића, попа Радоја и других, насељен је у Жумберак и Белу Крајину. Други део, међу којима се налазио и војвода Биовица Вуковић (Wiouiza Wukhouwitsch), остао је у Далмацији. Иако је био један од потписника повеље и добитник краљевских привилегија, Биовица није кренуо на север већ се населио у Буковицу. У османским пописима из друге половине 16. века, он се помиње као кнез у насељима Козорци и Тугомирци са мезром Прписи, што одговара простору данашњег Биовичиног Села, названог управо по њему.
У том истом селу, у првој половини 17. века, млетачки извори бележе породицу Цетињанин, као једно од најбројнијих братстава унутар катуна Угарака. Све указује на то да породица Цетињанин није повезана са Цетињем у Црној Гори, већ своје име дугује пореклу из Цетинске крајине, из које је највероватније заједно са Биовицом Вуковићем прешла у Буковицу. Данас су огранци ове породице присутни у Далмацији, под презименима као што су Корлати и Поповићи, који славе Светог Николу.
Презиме Цетињанин је карактеристично као топонимско, али уједно и миграционо: оно није настало у самом завичају, већ је као подсетник на порекло дато након исељавања. Управо због тога га не треба очекивати у старијим документима који се односе на саму Цетинску крајину.
Породица Цетињанин у оквиру заједнице Угарака
Истраживање Кристијана Јурана о Морлацима у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата (1570–1645) указује на присуство влашких заједница у околини града током млетачке управе. У његовом раду помиње се катун Угарака, чији припадници насељавају Биовичино Село, Колашац, Нунић, Покрвеник и село Угарак код Грахова Kristijan Juran : „Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570–1645)“, 2015.. Међу њима су Цетињани наведени као једно од најбројнијих и најраније забележених братстава. Из овог братства потичу харамбаше Рађен, син Херака (помиње се 1612, 1616, 1631, 1638) и Јован, син Радивоја (1638). Детаљнији попис помињања појединаца из породице Цетињанин, са наведеним годинама и местима, доступан је у посебном чланку под насловом у чланку под насловом Угарци.
На основу архивских помињања из 17. века, може се предложити следећа реконструкција родослова породице Цетињанин:
- Херак Цетињанин (прва генерација, рођен око 1560, помиње се 1616, пок. пре 1638) – потврђено да је био отац Рађена и Павка
- Павко Цетињанин (друга генерација, рођен око 1590, помиње се 1612, 1616, 1631, 1638)
- Рађен (друга генерација, рођен око 1590, помиње се 1612, 1616, 1631, 1638) – харамбаша
- Вукман Цетињанин (прва генерација, рођен око 1560, помиње се 1616, пок. пре 1638) – Вукман и Херак рођени око 1560. те их нема у пописима 1550. и 1574.
- Радоња Цетињанин (друга генерација, рођен око 1590, помиње се 1616, 1638) – потврђени син Вукмана
- Неименован (прва генерација, рођен око 1540) – могуће Херак али није експлицитно наведено
- Петар Цетињанин (друга генерација, рођен око 1570, помиње се 1616) – помиње се заједно са Радивојем
- Вушко (друга генерација, рођен око 1600, помиње се 1638)
- Радивоје Цетињанин (друга генерација, рођен око 1570, помиње се 1616, пок. пре 1638) – отац Јована и Којадина
- Јован (трећа генерација, рођен око 1600, помиње се 1638) – харамбаша
- Којадин (трећа генерација, рођен око 1600, помиње се 1631)
Породица Цетињанин у Млетачком катастру из 1709. године
Један од значајнијих докумената који сведочи о присуству породица српског порекла у Далмацији под млетачком управом јесте такозвани Млетачки катастар из 1709. године. У питању је попис становништва, земљишта и ратно способних мушкараца на простору такозваног Задарског округа, који је након Великог бечког рата односно Морејског рата (1683–1699) потпао под контролу Млетачке Републике. У овом попису Цетињанини су присутни у Горњем котару у насељима Ислам Грчки, Биовичино Село и Колашац.
Катастар из 1709. године наводи Ивана, Радоја, Радојицу и Тодора Цетињанина. У месту Ислам Грчки помиње се Иван Цетињанин, са четворочланим домаћинством у коме је један члан био способан за оружје; он је располагао са 23 кампа, 3 кварте и 101 таволом земље (8,7 хектара). У Доњем Биовичином Селу и Колашцу истиче се Радоје Цетињан, речени Корлат, син покојног Марка, са 16 чланова домаћинства и 4 способна за оружје, који је поседовао 56 кампова, 3 кварте и 99 тавола (односно око 20,8 хектара). У истом месту наводи се и Радојица Цетињан, са деветоро укућана, једним способним за оружје и земљом у обиму од 20 кампова, 1 кварте и 77 тавола (7,4 хектара). Ту је и Тодор Цетињан, син покојног Михајла, са такође девет чланова домаћинства и четири способна за оружје, који је обрађивао 31 камп, 3 кварте и 198 тавола (укупно 11,7 хектара). У Горњем Биовичином Селу поново се помиње Радоје Цетињанин, речени Корлат, овога пута без навођења података о домаћинству, али са 24 кампа, 1 квартом и 194 таволе земље (8,86 хектара). На крају, у истом селу помиње се и Тодор Поповић, речени Цетињанин, без наведеног броја укућана, али са земљиштем од 14 кампова, 2 кварте и 50 тавола (5,3 хектара) Marko Rimac, Zadarsko okružje na Mletačkom katastru iz 1709. godine: Treći dio – Gornji kotar, Državni arhiv u Zadru, Zadar, 2012. [нп. 1].
Огранци породице Цетињанин у Далмацији: Корлати и Поповићи
У Млетачком катастру из 1709. године, посебну вредност имају детаљи о надимцима и пореклу појединаца, који омогућавају реконструкцију породичних огранака. Тако се у Доњем Биовичином Селу и Колашцу помиње Радоје Цетињан, речени Корлат, син покојног Марка, а у Горњем Биовичином Селу Тодор Поповић, речени Цетињанин. Ови записи указују на могуће разгранавање породице Цетињанин у различите лозе и презимена. Према томе, могуће је да данашње породице Поповић, православци који славе Светог Јована у Биовичином Селу, као и Корлати, православци који славе Светог Николу у Ивошевцима, воде порекло управо од огранака некадашње породице Цетињанин.
Напомене
[нп. 1] У Млетачком катастру за подручје Далмације из 1709. године, користио се посебан систем мерења површине земљишта заснован на такозваном падованском кампу. Према том систему: 1 кампа ≈ 3.655 m² = 4 кварте = 840 тавола, 1 кварта ≈ 914 m² = 210 тавола и 1 тавола ≈ 4,3524 m².