Породица Грујић из села Штиково у Дрнишкој крајини спада у старе родове овог краја, са историјски потврђеним присуством од почетка 18. века. Првобитно су носили презиме Пријић, што је забележено у катастарским подацима из 1710. године, где се помиње Грујица Пријић, син покојног Матије. Управо од овог Грујице вероватно потиче презиме Грујић, које ће се усталити до краја 18. века, када се већ јавља Јован Грујић као носилац новог породичног имена Слободан Зрнић, „Презимена Дрнишке Крајине“, Поратл Порекло, 31. 12. 2023, https://www.poreklo.rs/2023/12/31/prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/?script=cirЗрнић С. (2024). „Штиково – презимена Дрнишке Крајине“. Портал Порекло. линк: https://www.poreklo.rs/2024/01/01/stikovo-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/.
Према доступним подацима, родоначелник породице био је Грујица Пријић, који се 1710. године у Штикову помиње као Грујица Пријић покојног Матије. Породица се касније јавља са презименима Матијашевић, управо по Матији који је живео крајем 17. века (будући да се 1710. године већ наводи као покојни), и Грујић, по Грујици, Матијином сину. Средином 18. века у Штикову се помињу Мате Матијашевић (1735) и Тома Матијашевић (1750-их година), док се крајем 18. века јавља Јован Грујић. Данас у Штикову више нема презимена Матијашевић, али код неких Грујића и даље је сачуван надимак Матијаш тако чувајући породично сећање на претка из краја 17. века.
Породица Грујић слави Игњатијевдан као крсну славу. Према попису становништва из 1948. године, у селу Штикову је било пописано 76 особа са презименом Грујић.
Подаци показују да су Грујићи забележени у Штикову у 18. веку заједно са породицама као што су Ераковићи и Вудраговићи.
Општа је претпоставка да је та област у време млетачко-османских ратова била опустела, а да је насељавање уследило у периодима мира, посебно након Морејског рата и Карловачког мира 1699. године. Иако је Дрниш 1648. године био освојен од стране Млетачке Републике, Османлије су га убрзо повратиле, па је трајно ослобођен тек током Морејског рата крајем 17. века. Већина становништва у Дрнишкој крајини била је присутна већ од 16. века, док је нови талас досељавања уследио око 1690. године, највише из правца Босне.
Подаци показују да су Грујићи забележени у Штикову у 18. веку заједно са породицама као што су Ераковићи и Вудраговићи. Могућа веза са старијим становништвом наслућује се у истраживању Кристијана Јурана, где су у Сиверићу 1586. године забележени Херак Вучетић и Раосав Вукдраговић Kristijan Juran : „Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570–1645)“, 2015... Ипак, потребна су додатна истраживања како би се потврдила повезаност ових презимена. Већина становништва у Дрнишкој крајини била је присутна већ током 16. века, док је нови талас досељавања уследио око 1690. године, претежно из правца Босне.