Презиме Билбија је старо српско презиме, присутно у западној Босни, Лици и далматинском залеђу. Породице са овим презименом су православне вероисповести и у већини крајева славе Светог Луку као крсну славу, док у појединим местима славе Светог Димитрија.
Предање и породично сећање
Према породичном предању које је сачувано код породице Билбија, зачетак овог презимена везује се за једну од кћери цара Лазара. Наводно је она, у време наиласка Турака, како би сачувала своје четворицу синова, сваком дала друго презиме – једно од њих било је и Билбија. Историјски извори потврђују да је кнез Лазар имао пет кћери: Мару, Драгану, Теодору, Оливеру и Јелену Пурковић, Миодраг Ал. (1957). Кћери кнеза Лазара: историјска студија. Мелбурн: М. Пурковић. COBISS.SR-ID: 512806753. Једина међу њима која је имала везу са простором Зете била је Јелена, удата за зетског владара Ђурађа II Страцимировића Балшића. Иако не постоје докази да је имала синове који би могли бити повезани са настанком презимена Билбија, ово предање је вредан пример породичног памћења и симболичке везе са српском средњовековном традицијом. Сви су, према том предању, живели у Зети (област данашњег Никшића) и славили су Светог Луку као крсну славу. Билбије су се из Зете преселиле прво у Босанско Грахово, а затим даље у Сански Мост (села Доњи Липник и Дабар).
По другом тумачењу, презиме Билбија је могуће етимолошки повезати са турском речју булбул, што значи „славуј“. Ова реч је преко оријенталних утицаја ушла у народни језик и у неким крајевима добила облик билбил или билбија. Према овом схватању, презиме је могло настати као надимак заснован на карактерној особини или певању неког претка, што је честа појава у формирању презимена у народној традицији „Билбија“, Википедија, слободна енциклопедија, Приступљено 13. маја 2025.
Према рукопису проте Саве Накићеновића, насталом почетком 20. века, у месту Турић (данас део насеља Полача код Книна) живеле су Билбије „које су дошле из Босне у XVI веку“ и славиле су Светог Димитрија. У овом запису имамо предање о раном досељавању Билбија у далматинско залеђе Накићеновић, Сава. Книнска крајина: насеља и поријекло становништва. . Пошто се презиме Билбија помиње у Полачи крај Книна у само две породичне куће, вероватније је да је матица била у селу Угарци код Босанског Грахова, одакле су се по свему судећи даље селили према подручју Санског Моста и Приједора. Поред наведених у Полачи у Обровцу се 1837. године помиње Јован Билбија.
Једна грана у Приједору слави Ђурђевдан, али се не искључује могућност да потичу од исте лозе. Већина осталих грана задржала је славу Светог Луке (Лучиндан).
Географска распрострањеност
Породице са презименом Билбија забележене су у следећим местима:
- Босанско Грахово – једно од главних подручја где је презиме историјски присутно
- Полача – Православци, славе Светог Димитрија
У Босанској Крајини, презиме Билбија је присутно у више места, а по породици су назив добила најмање два засеока. Највећи је засеок Билбије у саставу насеља Миска Глава код Приједора, на падинама планине Грмеч. Према попису из 1991. године, у овом месту је живело више од 700 становника, већином српске националности. Други, мањи засеок истог имена налази се у близини села Подвидача, око 10 километара северозападно од Санског Моста и 20 километара југоисточно од Приједора Mapy.com. Локација: Билбије [интерактивна карта]. Приступљено 16. маја 2025..
Билбије у Хрватској – савремени подаци
Према подацима са сајта Acta Croatica, носиоци презимена Билбија у Хрватској су претежно српске националности, углавном пореклом из Босанске Крајине, али се презиме јавља и међу Хрватима, такође с истог подручја. У месту Миска Глава у Босанској Крајини сваки осми становник носио је презиме Билбија. Данас у Хрватској живи око 80 особа с овим презименом у приближно 50 домаћинстава. Средином 20. века било их је око 30, што значи да се број више него удвостручио Acta Croatica: Prezime Bilbija, Приступљено 13. маја 2025.
Знамените личности
- Прота Илија Билбија (рођ. 1835) – истакнути српски свештеник и војвода из устаничког доба Босне и Херцеговине у 19. веку
- Богдан Билбија (рођ. 1896–1953) – новинар из Босанског Грахова, присталица Младе Босне, члан редакције „Ошишаног јежа“ Попов, Душан. Билбија, Богдан. Српска енциклопедија. Приступљено 13. маја 2025
- Милан Билбија (рођ. 1936) – српски филмски и телевизијски режисер
- Војислав Билбија (рођ. 1942, Босанско Грахово) – протојереј-ставрофор, иконописац, стоматолог, појац и некадашњи каратиста
- Бранко Билбија (рођ. 1947, Сански Мост) – пробни пилот и генерал-мајор Војске Србије и уредник часописа Аеромагазин.
- Милорад Билбија (рођ. 1964, Сански Мост) – бивши је српски и југословенски фудбалер.
- Немања Билбија (рођ. 1990, Бања Лука) – босанско-херцеговачки фудбалер.