Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Дабру припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, Архијерејском намјесништву сплитском, и налази се у саставу Парохије Врлика – Дабар Епархија далматинска „Парохија Врлика – Дабар“, Приступљено 26. 07. 2025.. Према подацима са сајта Далматинске епархије, храм је посвећен Рођењу Светог Јована Крститеља. Иако је црква званично посвећена Рођењу Јована Крститеља, храмовна слава се славила на празник Свете великомученице Недеље, што је био повод за окупљања мештана и повратника. Због тога се у појединим изворима ова црква наводи и као Црква Свете Недеље у Дабру.
Историјат цркве
Упркос сиромаштву и тешким условима живота у Далматинској загори, православни Срби су подизали своје храмове као темељ верског и културног идентитета. Село Дабар, смештено у подножју Динаре, спада у једно од најсиромашнијих села овог краја. Изградњом Хидроцентрале „Перуча“ потопљен је део плодне земље, што је довело до великог исељавања становништва. Упркос томе, мештани Дабра су се удружили и покренули иницијативу за изградњу новог храма .
Највећи ктитор цркве био је пензионисани учитељ Гојко Плавша, брат покојног проте Марка Плавше, који је за изградњу приложио око 1.500.000 динара. Иницијативу су подржали како православни Срби, тако и католички суседи из околине. Владика далматински Стефан је 23. августа 1970. године осветио темеље новог храма Свете великомученице Недеље, уз саслужење тројице свештеника и једног јерођакона. Том приликом је похвалио братску слогу мештана, без обзира на верску припадност Милош Црномарковић, Далматинска епархија Српске православне цркве (1945–1991), докторска дисертација, Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, 2020.. Задужбинари браћа Плавша сахрањени су у непосредној близини цркве, ктитор са десне стране, а свештеник испред олтарског дела.
Страдање у последњем рату
Током рата 1991–1995. године, православни храм у Дабру је миниран и срушен до темеља Милојко Будимир „Преглед и стање црквених објеката на подручју Далматинске епархије“, Братство XX, Београд 2016. Са рушењем храма напустили су свој крај и готово сви становници села. До данас црква није обновљена.
Милица Стојанац — чувар православља у селу Дабар
Једини повратник у послератном периоду била је стогодишња Милица Стојанац, која је живела сама на свом огњишту све до смрти у 101. години живота. У ратном вихору изгубила је сина, а остала је симбол истрајности и духовне снаге. Богослужења су се повремено одржавала на рушевинама храма, често у њеном присуству, нарочито на храмовну славу или када се некадашњи становници окупе да обиђу своју дедовину и гробове предака Васка Радуловић (17. мај 2023) „Двоструко славље у Дабру – литургија и стоти рођендан“, Срби.хр, Приступљено 26. 07. 2025. .