Црква Успења Пресвете Богородице у селу Шушци, у општини Дицмо, припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, Архијерејском намјесништву сплитском, у саставу Парохије Сплит Епархија далматинска „Парохија Сплит“, Приступљено 26. 07. 2025.. Налази се 25 км од Сплита на старом путу ка Сињу и даље ка Ливну, некадашњој важној транспортној и караванској трговачкој рути између Млетачке Далмације (касније Аустријске) и Босне.
Историја цркве
Први храм је подигнут 1784. године, док садашња грађевина потиче из 1839. године. Обнову је тада извео богати сплитски трговац Никола Димитровић, заједно са тадашњим парохом Спиридоном Маргетићем. Према Шематизму Далматинске епархије за 1862. годину, парохија ове цркве бројала је 475 душа, а свештеник је био јереј Антоније Радуловић.
Црква је једнобродна, са полукружном апсидом на истоку и звоником на преслицу на два нивоа са западне стране. Иконостас је из XIX века, а услед оштећења делимично је допуњен новијим иконама Милојко Будимир „Преглед и стање црквених објеката на подручју Далматинске епархије“, Братство XX, Београд 2016.
Гробље сплитских Срба
Историчар Милан Радека у „Алманаху о Србима и православљу у Далмацији“ (1971) наводи да је шушачко гробље у Дицму познато као гробље сплитских Срба. Пошто су почетком 19. века православни у Сплиту били укопавани на комуналном гробљу, јавила се потреба да добију своје гробље уз православну цркву. Прву гробницу у Дицму изградили су трговци Гавро и Јосиф Димитровић, пореклом из Сарајева, који су ту и сахрањени Васка Радуловић (8. јун 2020.) „Знаменити сплитски Срби – иметак жртвовали за добробит будућих генерација“, Срби.хр, Приступљено 26. 07. 2025..
На гробљу је сахрањен и Константин Вучковић, један од најзнаменитијих сплитских Срба XIX века, добротвор и оснивач Матице српске у Дубровнику. Породица Вучковић је цркви даровала легат од 300 форинти.
Савремени вандализам
У новије време забележени су националистички испади. На путу испред улаза у православно гробље у Дицму исписани су графити црним спрејом „NDH“ (Независна Држава Хрватска), „ZDS“ (За дом спремни), „ушато U“, као и крст и шаховница са првим белим пољем. Графити се простиру око пет метара дужине. Према локалним изворима, није било оштећења на самој цркви или надгробним споменицима Katarina Marić Banje (10. фебруар 2024) „Ustaški grafiti pred pravoslavnim grobljem u Dicmu: ‘Ima pet metara i crne je boje, to je zbog onog skupa u restoranu!‘“, Slobodna Dalmacija, Приступљено 26. 07. 2025..