Јејина

Детаљи
Категорија: Птице
Погодака: 4330
Буљина
Сова буљина. Фотографија је преузета са википедијине оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Strigiformes Ноћне грабљивице
Породица Strigidae Праве сове
Род Bubo –
Биномијална номенклатура
Bubo bubo (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Јејина, буљина, совуљага или велика ушара (Bubo bubo) је врста птице станарице из породице Типичних сова (Strigidae). Ушара је највећа европска сова, крупног, збијеног тела, снажних канџи [2]. Дужина тијела је од 59 до 75 cm, распон крила 160-190 cm, а тежина до 4,2 kg. Када стоји, на глави су јој истакнути пернати чуперци налик ушима, по којима је добила и име. Глава је велика с полукружним лицима и великим очима наранчасте боје. Кљун је кратак, од корјена савијен надоље. 

Перје је жутосмеђе са тамним шарама и одозго уздужним пругама. Подваљак је бијеле боје, горњи дијелови и крила смеђе-жућкасто-црвенкасте боје с густим тамносмеђим мрљама. Прса су жућкасто црвенкаста са широким смеђим цртама, а доњи дијелови са ситнијим цртама. Ноге су обложене жућкастим перјем све до оштрих и великих панџи [3].

Мужјак ушаре се оглашава са дубоким и звучним хукањем “хуу-у”, које понавља у интервалима и које се за мирних ноћи може чути и на удаљености од 2-3 km. Женка се оглашава лавежом, који личи оглашавању лисице. Најчешће се оглашава у сумрак или у зору.

Њен ловачки живот почиње тек када се потпуно спусти ноћ. Лови разне кичмењаке, и мале и велике. Сигурно је да вјешто може да ухвати зеца, кунића, тетреба, љештарку и препелице, патке и гуске, због чега је штетна, али не штеди ни слабије дневне птице грабљивице, гавранове и вране, па чак ни слабије чланове своје властите породице [4]. Храни се још мишевима, штакорима, мањим сисарима, јежевима, рибама и жабама.

Буљина је доста ријетка птица, настањује старе густе шуме и стјеновите брдско-планинске клисуре. Гнијезди се на дрвећу, у дупљама или напуштеним гнијездима других грабљивица. Женка полаже 2-4 јаја, на голу подлогу. Инкубација траје 34-36 дана. О младима се брину оба родитеља, а гнијездо напуштају након 40 дана. За лет су способни након 50-60 дана, а самостални су с 24 недјеље старости [5].

Презиме Јејина

Презиме које потиче управо од ове врсте сове срећемо у селу Ковачићу поред Книна.

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
  3. 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Совуљага буљина, стр. 153
  4. 4.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 369-370: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
  5. 5.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Спољашње везе

  1. Светлана Живановић, Сове - чувари поља: Буљина (Bubo bubo); чланак преузет из часописа "Добро јутро" (мај 2009.)
  2. Вечерње Новости: Буљина све угроженија (аутор Љ. Т.), објабљено 6. децембара 2009.
  3. Сове Србије, Буљина — Bubo bubo (engl. Eagle Owl)

Главни мени

Пријава