| Кукумавка | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Strigiformes | Ноћне грабљивице |
| Породица | Strigidae | Сове |
| Род | Athene | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Athene noctua (Scopoli, 1769) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
Кукумавка или сиви ћук (Athene noctua) је врста птице станарице из породице Сова (Strigidae). Припадница је малих сова. Кукумавка је незнатно већа од обичног ћука. Дужина тијела је 23-28 cm, распон крила до 60 cm и тежина око 175 грама [2,3]. Тијело је зтепасто, сивкасто-смеће боје, прошарано неправилним бијелим пјегама. Глава је велика, лице је сивкасто-бијело са великим очима жућкасте (сумпорне) боје. На врату има карактеристичне бијеле тачке које образују слово V. Доњи дио тијела је бјеличаст, а према стражњици је покривен смеђим уздужним пругама. Ноге су сразмјерно дуге [3,4].
Сиви ћук је распрострањен од јужне Шведске, преко читаве Европе и велико дијела Азије до источног Сибира. Не налазимо га свугдје у једнаком броју, али је према југу чешћи. У средњој Европи није никаква ријеткост [4].
Нерјетко је активна дању. Везана за људска насеља или појединачне објекте у пољопривредним предјелима, у којима се гнијезди, а лови и на отвореним теренима с раштрканим дрвећем. Избјегава густе шуме, посебно црногоричне и ријетко се може наћи на надморским висинама изнад 600 m. Ријетко се види, али се ноћу по шумарцима редовито чују његови кратки периодични звиждуци. Човјека се не плаши.
Храни се мишевима, птицама, жабама и мањим гмизавцима. Гнијездо гради у пукотинама, дупљама па чак и у рупама кунића. Женка снесе 4-5 јаја и сједи на њима 28 дана. Млади су способни за лет са 30-35 дана старости, а самостални постају у доби од 8-9 недјеља. Станарица је [3].
Народна вјеровања
Према неким легендама, кукумавка се убраја у „претке свијета“, док под утицајем хришћанства постаје симбол ружноће и злослутности. У многим подручјима Њемачке, гдје је празновјерје још живо, сматра се птицом која наговјештава несрећу. Нихово гласање народ тумачи на свој начин и види у њима позив упућен болеснику да дође на гробље. Већ у јужној Европи, кукумавка је љубимац старих и младих. У Грчкој и Италији још и данас важи као врло паметна птица [4]. Прве приче о Атени (богињи мудрости) говоре о њој као о богињи птица. Првобитно је замишљена као богиња са крилима, а чак је у неким митовима и сама била птица - сова, док је у Старом Риму, сиви ћук био заштитни знак Минерве, римске богиње мудрости.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 3.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 4.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 368: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
Спољашње везе
- Радмила Митровић: Мали Ћук - Кукумавка (Athene noctua). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Википедија на српском језику: Кукумавка
- Сајт Сове Србије: Кукумавка — Athene noctua