| Сури орао | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Accipitriformes | Дневне грабљивице |
| Породица | Accipitridae | Јастребови |
| Род | Aquila | Орлови |
| Биномијална номенклатура | ||
| Aquila chrysaetos (Карл Лине, 1758) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
Сури орао (Aquila chrysaetos) је врста птице станарице из породице Јастребова (Accipitridae). Сури орао је највећа и најснажнија птица грабљивица. Знатно је крупнији од мишара и већине других орлова, мужјак је дугачак до 80 cm, а женка до 93 cm (распон крила 190-225 cm). Одрасли су једнолично тамнокестењасте боје; млади показује свијетлу површину на ‘подлактици’ крила и бијелу основу репа [2]. Перје на потиљку и на стражњем дијелу врата је златне боје (у коријену бијеле). Кљун је веома снажан, велик, висок у коријену, на крају оштро савијен према доље, црне боје. Реп је квадратичног облика, дужине до 30 cm, бијел, према крају прелази у црну са широким порубом. Ноге су жуте, обраштене перјем, с црним панџама [3].
Сури орао живи на високим планинама, на стијенама и стрмим литицама, на обронцима високих гора и у врло пространим горским шумама. Гнијезди се на клисурама, на неприступачним планинским стијенама или на високим стаблима. Гнијездо гради од грања и зељастих биљака. Пар орлова остаје у њему више година и не напуштају га ни преко зиме [4].
У лету једри, тј. ријетко када маше крилима. Може постићи брзину до 120 km/h. Крила држи благо уздигнута, што је особина коју дијели једино са мишаром. Лови претражујући рубове брегова, главу окреће час на једну час на другу страну и истрајно прегледају околину. Кад кружећи у високо у ваздуху опази плијен, обично се прво спушта у круговима наниже, да би боље осмотрио примјећени предмет, а кад је то учинио, наједном скупља крила и нагло се пушта на плијен. Храни се дивљачи од величине зеца до дивокозе, а и ситнијом домаћком стоком [3]. Усуђује се да нападне и снажније животиње па не штеди ни лисицу [4].
Женка снесе 3-4 јаја, чија је инкубација 45 дана, и већи дио сама сједи на јајима док мужјак само повремено преузима бригу о њима. Заједно се брину о младунцима који први пут полете након 11 недјеља. Гнијездо користе много година, и сваки пут га наново уређују [5].
Напомене
- нп.1 Сури орао је сврстан у ред Accipitriformes, раније Falconiformes.
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Орао сури, стр. 112-113
- 4.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 410-411: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
- 5.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Соколарско удружење "Нобилис Арс" (Соколарство Србије): Сури орао
- Национални парк Копаоник: Сури орао (Aquila chrysaetos)
- Википедија на српском језику: Сури орао