| Црна чиопа | ||
 |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Apodiformes | Чиопе |
| Породица | Apodidae | Чиопе |
| Род | Apus | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Apus apus (Карл Лине, 1758) | ||
| Ареал врсте | ||
 |
||
Црна чиопа (Apus apus) је врста птице селице из породице Чиопа (Apodidae). Црна чиопа мања је од обичне ластавице иако јој је врло слична. Нарасте у дужину 17-19 cm, распон крила износи јој око 40 cm, а дужина репа 8 cm. Готово потпуно једнобојно смеђе-црна, осим омањег блиједог подбрадка и грла. Реп је благо рачваст. Ноге су јој свијетло смеђе. Полови се разликују један од другога [2,3].
Распрострањена је на подручју Европе у свим земљама, затим сјеверне Африке и централне Азије. На подручју Евроазије је најраспрострањенија врста из породице чиопа и једина која се гнијезди у сјеверној Европи. Зиму проводи на југу Африке и у јужној Индији. У планинским крајевима, гдје се гнијезди у пукотинама литица налазимо је на висинама до 2000 m. Премда је првобитно била становник стијена, она се у току времена прилагодила на човјечије станове и постала птица села и града [3]. У градовима се гнијезди у процјепима међу зградама, пукотинама зидова и испод кровова [2].
Крила су јој срполика, уска и дуга, што црну чиопу чини брзим и прецизним ловцем инсеката и разних врста паука. Воду такође узима током лета, а купа се тако што зарони кљун и прска воду унаоколо. Чиопа је крешталица, а није пјевачица. Гласа се оштрим писком у брзом лету [2].
Гнијезди се у колонијама једанпут годишње. Гнијездо гради од комадића лишћа и стабиљака, вуне, длаке и перја те све спаја слином. Женка снесе 1-4 јаја те заједно са мужјаком сједи на јајима око 20 дана. Млади се осамостале након отприлике 50 дана и више се не враћају у гнијездо [4].
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 3.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 375-379: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
- 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
Спољашње везе
- Душан Граовац: Чиопа (Apus apus). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
- Еколошка удруга "Чиопа": Црна чиопа.