Водомар

Водомар
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Coraciiformes	Крешталице
Породица	Alcedinidae	Водомари
Род	Alcedo	–
Биномијална номенклатура
Alcedo atthis (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте
плава - пребивалиште током зиме, зелена - стално пребивалиште, жута - пребивалиште и парење током љета

Водомар или водомар рибар (Alcedo atthis, синоним Alcedo ispida) је врста птице станарице из породице Водомара (Alcedinidae). Мала птица, збијеног тијела, величине око 16 cm, карактеристично велике главе са упадљиво дугим кљуном. Кратких ногу и репа. Са перјем свијетлоплаве боје на леђима, плавозеле на крилима, наранџастих груди и трбуха, не може се замјенити ни са којом другом птицом [2]. Често непомично сједи на дрвећу и жбуњу уз саму воду вребајући плен. Храни се мањим рибама које хвата кљуном уз брзо обрушавање [3]. Недруштвен је и плах. Лети веома брзо и праволинијски. Гнијездо гради у ходнику којег копа у стрмим обалама. Женка снесе 4-6 јаја на којима сједи с мужјаком те се заједно брину о младунцима [4].

Опис врсте

Водомар је мала птица, величине од 17 до 19 cm и упадљиво великог кљуна на који отпада 4 cm дужине [2]. Тијело је збијено, тежине око 40 грама са крилима распона 24-28 cm [5]. Перје је богато. Горњи дјелови тијела су сјајне, плаве боје. Средњи дио леђа лијепе је тиркизно-модре боје, док су рамена и покровна пера на крилима тамнозелени, украшени округлим модрим мрљама. Кратки репић, дужине 4 cm је азурномодар, одоздо рђаст. Читава доња страна (трбух и груди) му је живе циметасто-рђастоцрвене боје. Водомара не можемо да замијенимо ни са једном другом европском птицом. Велика глава дуга око 4 cm смјештена је на кратком врату. Горњи дио главе и потиљак украшени су на на тамно плавозелено до зеленоплавој подложи уским полумјесечастим попречним пјегама азурно плаве боје. На стражњој страни главе перје је продужено у мали штит. Преко црниг очију, од кљуна до ушију се пружа црвеносмеђа пруга. Грло је бијело. Кљун му је дугачак, танак, раван, од снажног коријена зашиљен према врху, а на оштрим угловима мало увучен. Код мужјака је црн, с доње стране нешто свјетлији. Женкин кљун је с доње стране, од базе до најмање предње трећине дужине, наранџастоцрвен. Ноге су му врло малене и кратке, три предња прста су до првог, односно до другог чланка срасла, а стражњи прст је веома мали [6].

Распрострањеност

Ареал врсте чини Европа, сјеверна Африка, умјерени и тропски дио Азије. Водомар настањује готово читаву Европу, једино их нема на сјеверу, на Исланду, Скандинавији и у Сибиру. У западној и средњој Европи су, уз ријетке изузетке, станарице, док се према истоку, удио селица у укупној популацији повећава. Гнијезди се такође и у сјеверозападној Африци, а сјевероисточну Африку редовно посећује, али се ту не гнијезди [6].

Начин живота

Станиште и исхрана

Код нас водомара можемо срести свуда изузев у горама изнад 500-600 метара надморске висине. Живи уз ријеке и језера, али ипак највише воли брдске рјечице и потоке који теку кроз шуму, па су на обе обале обрасле врбама. Дрвеће око ријеке прави довољно погодних мјеста над водом које може користити као осматрачницу. У западној и средњој Европи водомари су станарице, уз ријетке изузетке. Отуда је пожељно да потоци и рјечице имају бар толики пад да се зими сасвим не смрзну, па водомар остаје на њима и у то вријеме [6]. Брдске рјечице су погоне и због тога што имају бистру воду с малим рибама, као и због прољећних бујица које подривају обале стварајући стрме одсјеке погодне за гнијежђење [3]. У Славонији и Војводини настањује се поред разних канала, рибњака и сличних људском руком обликованих станишта.

Водомарова исхрана се састоји углавном од малих риба, рачића и пуноглаваца, а уз то и од инсеката и њихових ларви којима храни младе. Вребајући плијен, веома дуго стоји на дрвећу и жбуњу уз саму воду. С осматрачнице се брзо обрушава на плијен, не служећи се при том крилима. Обично потпуно ишчезава испод воде и чим ухвати ловину,  појављује се на површини помоћу неколико замаха крила. Одмах, или након тренутка одмора, полијеће натраг на осматрачницу. У вријеме када је потребно да прехрани своје бројно потомство и код широких вода чије му обале не допуштају да са њих вреба на плијен, водомар лети ниско изнад воде, а затим се обрушава и зарања за рибом. Не једе живу рибу већ јe убије прије храњења и способан је прогутати рибу дугу до 9 cm и широку 2 cm у леђном гребену [6,7].

Гнијежђење и размножавање

Гнијезди се у стрмој обали обраслој старим дрвећем међу чијим корјењем копа хоризонталан тунел. Тунел је метар и више изнад највишег водостаја, а дужина од четврт до пола метра, ријетко више. Завршава се проширењем на чијем ће голом тлу бити положена јаја. Копање траје скоро недељу дана, и у њему учествују и мужјак и женка [3].

Пар водомара се везује доживотно и захтјева неки минимум риболовне територије на којој ће ловити и огајати младе. На једној ријеци може постојати ограничен број територија и, самим тим, ограничен број парова. Мужјак се удвара женки нудећи јој поклон - сочну рибицу, али све док гнијездо не буде готово, женка ће упорно одбијати поклон. Укупно ће снети 6-7 јаја, на којима ће се родитељи узајамно смјењивати свака три сата наредне три недјеље [3].

Угроженост врсте

Факторе угрожавања чине: уништавање и исушивање влажних станишта, уређивање рјечних обала, узнемиравање (рјечни и наутички туризам). У Србији је Водомар строго заштићена врста (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива „Службени гласник РС“, бр. 5/10). Такође, ова врста се налази на анексу I Европске Директиве о птицама што подразумјева обавезу одређивања приоритетних подручја важних за њену заштиту (Натура 2000) [8].

Видео запис

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
3. 3.^ Драган Симић, сајт Животињско царство: Повратак водомара (Alcedo atthis).
4. 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
5. 5.^ Интернет сајтови Planet of birds (Kingfisher Alcedo atthis) и Bird facts (Kingfisher Alcedo atthis)
6. 6.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 360-364: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
7. 7.^ Einhard Bezzel: BLV Handbuch Vögel, стр. 326-329. BLV Buchverlag GmbH & Co. KG (2006) München, ISBN 3-8354-0022-3
8. 8.^ Завод за заштиту природе Србије: Водомар (Alcedo atthis)

Спољашње везе

1. Крстан Буловић: Водомар (Alcedo atthis). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
2. Википедија на хрватском језику: Водомар.