Глувара

Глувара
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Aves	Птице
Ред	Anseriformes	Пловуше
Породица	Anatidae	Патке
Род	Anas	Праве патке
Биномијална номенклатура
Anas platyrhynchos (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Глувара или дивља патка (Anas platyrhynchos) је врста птице станарице из породице Патки (Anatidae). Нарасте 55-62 cm, а распон крила јој је поприлично велик, око 105 cm [2,3]. Најчешћа је и најкрупнија пловка. Код дивље патке је изражен полни диморфизам; мужјак је шарено обојен, док је женка једнолично смеђе, неугледне боје, што је скрива док сједи на јајима. Мужјак: кљун је жућкасто-зелен, глава и врат тамнозелени са челичним одсјајем, завршава се бијелом огрлицом. Прса су жарко кестењаста. Горњи дијелови су смеђи с црно-бијелим цртама. Доњи дијелови свијетлосиви. Реп је плав, са обе стране бијело обрубљен, а доњи дио леђа и тртица су тамнозеленкасти. На репу има карактеристичну коврџицу. Женка: једнолично смеђа с тамним мрљама и бијелим репом, кљун је зеленкасто-смеђ са жутим врхом. И мужјак и женка имају на крилима "зрцало" љубичасте боје с пурпурним одсјајем, бијело обрубљено. Ноге су кратке, наранџасте, а међу прстима имају пливаће кожице. Млади сличе женки [4].

По тлу се гега тромо, споро и неспретно, али је плови и рони врло добро. Добар је летач, лети брзо с плитким ударцима крила производећи звиждући звук, може летјети брзином око 110 km/h [4,5].

Распрострањена је широм земље у готово свим типовима влажних станишта, док је најбројнија у долинама. Ареал врсте обухвата цијелу Европу и Азију, Америку до Мексика и сјеверну Африку. Сели се из сјеверне Европе у Италију, Грчку и Шпанију, а мали дио се сели чак до сјеверне Африке, или на исте географске ширине у јужну Азију. У нашим крајевима налазимо је цијеле године, али је њихова бројност у постепеном паду [2,3].

Патка глувара спада у најпрождрљивије птице које познајемо. Храни се углавном биљкама, воденим инсектима, рибама и црволиким животињама. Док се храни, урања у воду и из воде јој вири само реп. Живи у барама, језерима, мочварама покривеним са шашом или трском, рижиним пољима, потоцима и каналима. Гнијездо је на тлу уз обалу у заклону од грмља, у шашу, трстици, или на старим стаблима. Женка снесе до 9-13 јаја  и сједи на њима до 26 дана те затим сама брине о младунцима. Убрзо након што се младунци излегну, женка их води до воде и више се не враћају у гнијездо. Постану самостални након 55 дана [5].

Референце

1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
3. 3.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 568-571: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
4. 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон: Патка дивља, стр. 119
5. 5.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Спољашње везе

1. Јована Бакула: Дивља патка (Anas platyrhynchos). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).